Procene sugerišu da bi, u zavisnosti od jačine oružja – od 15 do 100 kilotona – broj poginulih mogao da dostigne između 50 i 125 miliona ljudi.
Pored ogromnog broja mrtvih, milionima ranjenih bila bi potrebna hitna pomoć, dok bi mnogi gradovi u Indiji i Pakistanu bili uništeni i postali nenaseljeni.
Uništena infrastruktura, od elektroenergetske mreže preko transportnih sistema do bankarskog sektora, dodatno bi paralisala društvo.
Posledice za ceo svet
Ali autori upozoravaju da uništavanje neće ostati lokalizovano. Nuklearne eksplozije i požari koji bi usledili stvorili bi ogromne količine dima i čađi, koji bi se digli visoko u atmosferu.
Ovaj dim bi blokirao sunčevu svetlost i, u najgorem slučaju, izazvao globalno hlađenje, slično onome što se dogodilo tokom nekih velikih vulkanskih erupcija u istoriji.
Ovaj efekat, poznat kao „nuklearna zima“, doveo bi do pada temperatura širom sveta, smanjenja padavina i ozbiljnih poremećaja u globalnoj poljoprivredi.
Drugim rečima, čak i zemlje koje nisu direktno pogođene nuklearnim udarima mogle bi da dožive glad, ekonomske šokove i političku nestabilnost.
Naučnici ističu da bi posledice regionalnog nuklearnog sukoba bile dugoročne i planetarne.
Takav rat ne bi ostao „njihov problem“ – u svetu u kome je klima međusobno povezana i globalna trgovina krhka, nuklearni rat između Indije i Pakistana mogao bi da izazove krizu kakvu čovečanstvo nikada nije iskusilo.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
