Nakon smrti pape Frančeska, kardinal Pietro Parolin se izdigao kao glavni kandidat za papinstvo, kako izveštavaju razni mediji i kladionice. Kao državni sekretar Vatikana, Parolin je bio ključan u sporazumu između Vatikana i Kine iz 2018. godine. Zanimljivo je da su nedavne izjave iz Pekinga postavile njega kao njihovog preferiranog izbora za sledećeg papu. Tokom konferencije za novinare 22. aprila, samo dan nakon Frančeskove smrti, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova, Guo Jiakun, nagovestio je mogućnost „poboljšanja odnosa između Kine i Vatikana kroz nastavak saradnje.“ S obzirom na njegovo veliko iskustvo u radu sa Kinom, Parolin se čini kao najkvalifikovaniji kandidat među vodećim konkurentima.
Međutim, šokantno otkriće iz Asia News-a bacilo je senku na njegovu kandidaturu. Xinxiang biskupija u Kini imenovala je lokalnog sveštenika, oca Li Janlina, za novog biskupa, potpuno zaobišavši autoritet Vatikana, koji trenutno ne može da prizna ili ratifikuje to imenovanje zbog upražnjenosti papinske stolice. Ovaj potez, koordinisan sa Kineskom patriotskom katoličkom asocijacijom, državnim telom pod Komunističkom partijom, prkosi uticaju Vatikana i dodaje izazove s kojima se Parolin suočava, posebno od kritičara koji ga optužuju za saradnju sa režimom Si Đinpinga.
Odnos između Vatikana i Kine je napet još od 1951. godine, kada je komunistički režim prekinuo veze i protjerao apostolskog nuncija. Istorijska pozadina dodatno komplikuje trenutnu situaciju, posebno što Vatikan ostaje jedina evropska država koja priznaje suverenitet Tajvana, koji Kina smatra svojom teritorijom. Pod vođstvom pape Frančeska, Parolinov sporazum imao je za cilj da reši dugotrajni raskol između progonjene Crkve lojalne Vatikanu i državne katoličke patriotske asocijacije. Važno je napomenuti da su detalji ovog sporazuma poverljivi, što dodatno podstiče kritike protiv Parolina.
Zagovornici tvrde da je prioritetizacija diplomatije i ljudskih prava dovela Vatikan do uspostavljanja privremenog sporazuma s Kinom. Iako specifičnosti nikada nisu objavljene, sporazum definiše kako bi biskupi trebali biti imenovani — aranžman koji daje kineskoj državi značajnu ulogu dok zahteva papinsku potvrdu. Kardinal Josif Zen iz Hongkonga bio je jedan od najžešćih protivnika Parolina, optužujući ga da je prevario papu Frančeska da odobri sporazum pod lažnim pretpostavkama.
Uprkos njegovim naporima da brani sporazum, Parolin se suočio s kritikama, posebno nakon što je umanjio progon katoličke Crkve u Kini. Citiran je kako kaže da postoje samo „regulative koje se odnose na sve religije,“ komentar koji je izazvao ogorčenje, posebno jer su mnogi sveštenici suočeni sa zatvorom. Prošle godine, priznao je da iako sporazum polako donosi rezultate, ti rezultati još nisu vidljivi.
Papa Frančesko je pokazao podršku Parolinovom pristupu, čak iskazavši želju da poseti Kinu, što ukazuje na spremnost za saradnju s komunističkim vođstvom. Iako se očekuje da će sporazum biti obnovljen ovog jeseni, kineski katolici i dalje trpe značajan pritisak od strane vlade. Društvo Božje reči javno je izrazilo zabrinutost zbog sve većih teškoća s kojima se suočavaju hrišćani u Kini, posebno oni iz podzemne Crkve lojalne Rimu.
Kako se konklava približava, fokus će biti na kardinalu Pietru Parolinu. Njegov dosadašnji rad sa kineskim režimom će nesumnjivo uticati na njegovu kandidaturu i budući pravac Crkve u njenim odnosima sa Kinom.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
