Slađana Vukčević Šuškavčević iz Podgorice, prošle godine izgubila je muža Ivana upravo zbog ovog poroka. Žali što iako psiholog po struci, nije mogla da mu pomogne.
“
>
“
>
Ona dodaje da tokom prvih godina braka nije znala da njen suprug ima problem sa alkoholom jer nije pio kod kuće i nikada nije pravio bilo kakav problem u alkoholisanom stanju. Pritom je, kako kaže, on do kraja svog života bio potpuno funkcionalan i nikad nasilan. Kako ističe sa suzama u očima – bio je dobar i suprug i otac, a gubitak koji Slađana i njena kćerkica Simona osećaju nakon njegove smrti je ogroman i nenadoknadiv.
– Ivan je pre 20 godina imao tešku saobraćajnu nezgodu i i zbog pogrešne transfuzije krvi dobio je hepatitis B koji mu je oštetio jetru. Morao je zdravo da se hrani i nikako nije smeo da konzumira alkohol, ali očigledno bez toga nije mogao. Stanje se zbog njegove bolesti samo pogoršavalo, a crnom scenariju je najviše doprinelo to što mu lekari nisu na vreme uradili biopsiju jetre, pa se stanje samo dodatno pogoršalo sve dok nije završio na Intenzivnom odeljenju Kliničkog centra i preminuo prošlog leta – priča Slađana.
Kao supruga i psiholog, uz porodicu pa čak i uz stručnog psihijatra pokušala je da mu pomogne, da ga odgovori od konzumiranja alkohola, da pobedi porok. Nekada su na određeno vreme to i uspevali, ali ipak Ivanu je nedostajala institucionalna i adekvatna zdravstvena podrška u borbi sa alkoholom, koju nažalost nije dobio.
– Nemoguće je da neko alkohol ostavi samostalno u kućnim uslovima. Detoksikacija organizma je najbitnija, a ne može tek tako da prođe, bez adekvatnih lekova i psihološke podrške. Nemoguće je. Moj Ivan je zbog toga i preminuo. Lično smatram da je u njegovom slučaju zakazao celokupan zdravstveni sistem. Njemu nije sprovedena adekvatna i bezbedna detoksikacija u bolnici, nisu mu lekari prepisali odgovarajuće blokatore u bolničkim uslovima i pod nadzorom psihijatra. On je preminuo zbog nemarnosti – naglašava Slađana.
Poručuje da zbog toga želi da sa svojom tužnom pričom izađe u javnost, da se njen slučaj čuje i ukoliko je moguće nikada ne ponovi.
– Nadam se da će Ivanov slučaj bar poslužiti kao nauk lekarima, da se u sledećim sličnim situacijama više angažuju, i da ne ispuštaju pacijenta tako lako. Da imaju empatiju i da im pomognu – kaže ona.
Zaključuje da će uvek i zauvek čuvati najlepšu uspomenu na svog supruga jer je on zaista bio divan i dobar prema svima, samo ne prema sebi.
– Svojoj kćerkici uvek pričam kako je tata anđeo koji nas gleda i čuva sa neba. Nisam mogla da pomognem Ivanu, ali nadam se da ću kroz ovu moju priču moći da pomognem nekom drugom – zaključuje Slađana.
RINA
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
