„Svaki evro koji je danas deficit je evro koji će biti dug, a taj dug će jednog dana biti porez ili smanjenje i to u državi socijalnog blagostanja. Odbrana definitivno zahteva našu punu pažnju, ali i održivost naše države blagostanja“, rekao je on za Fajnenšal tajms.
On je to rekao nakon nakon prošlonedeljnog dogovora vlade u Briselu da potroši dva procenta BDP-a na odbranu i tako postigne cilj NATO-a.
„Belgija će nastojati da aktivira nacionalnu klauzulu o bekstvu – mehanizam koji je Evropska komisija ovlastila da ublaži fiskalna pravila – i da ima koristi od nekih od 150 milijardi evra zajmova koje nudi izvršna vlast EU“, rekao je on.
Prošle nedelje u Briselu, američki državni sekretar Marko Rubio pozvao je saveznike u NATO da troše više na odbranu, čak i ako to znači smanjenje socijalnih programa.
Zbog rata u Ukrajini, očekuje se da će lideri NATO-a podići ciljnu potrošnju na odbranu na više od tri procenta BDP-a tokom junskog samita u Hagu, a predsednik SAD Donald Tramp želi odvajanje od pet odsto.
Zemlje koje ne ispunjavaju taj cilj, kao što su Španija i Italija, žele da prošire definiciju potrošnje za odbranu kako bi, između ostalog, uključili sajber bezbednost, borbu protiv klimatskih promena i granične patrole.
Zemlje koje se graniče sa Rusijom, kao što su Estonija i Finska, prethodno su odbile taj predlog, a zalažu se da novac bude fokusiran uglavnom na vojsku, prenosi Politiko.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
