Masovna edukacija i skladištenje zaliha
Švedska: „Uđite unutra, zatvorite prozore i vrata“
Finska: Skloništa zakonska obaveza još od 1950-ih
Za Finsku, koja ima najdužu granicu sa Rusijom (1.340 km), priprema za odbranu nije novost već deo državne kulture. Građevinski zakoni obavezuju gradnju skloništa u svim stambenim i poslovnim objektima još od sredine prošlog veka. Posle pridruživanja NATO-u 2023. godine, Finska je dodatno pojačala mere predostrožnosti.
Prema zvaničnim podacima, zemlja trenutno ima 50.500 skloništa, što je dovoljno za zaštitu oko 4,8 miliona ljudi – od ukupno 5,6 miliona stanovnika. U novembru 2024, Ministarstvo unutrašnjih poslova izdalo je nove smernice za slučaj dugotrajnih nestanaka struje, nestašica vode, komunikacionih prekida, ekstremnih vremenskih uslova i potencijalnih vojnih napada.
Za razliku od nordijskih i centralnoevropskih zemalja, države poput Portugala, Italije i Velike Britanije imaju znatno opušteniji pristup. Italija se više fokusira na pretnje iz pravca severne Afrike, dok Velika Britanija – čiji je arhipelag poslednji put napadnut još 1066. godine – rusku pretnju percipira slabije.
Uprkos brošurama i izjavama političara, ostaje dilema da li stanovništvo zaista ozbiljno doživljava ove preporuke. Stručnjaci upozoravaju da bez suštinske promene kolektivnog stava i ponašanja, mere pripreme mogu ostati samo birokratska formalnost. Evropi, po svemu sudeći, više nije luksuz da razmišlja u mirnodopskim kategorijama.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
