Plan predsednika Trampa – ili barem njegov dobar deo – trenutno je stopiran, pošto je odlučio da suspenduje većinu carina za najveći broj zemalja na 90 dana. Istovremeno, zaoštrava trgovinski rat s Kinom.
Znači li ova promena kursa da je Tramp sada bliže ostvarenju svojih trgovinskih ciljeva?
U nastavku – pet glavnih ciljeva koje je postavio i gde se trenutno nalaze stvari:
1. Bolji trgovinski sporazumi
To je izazvalo ozbiljnu paniku kod brojnih partnera, jer su se njihovi ekonomski interesi našli pod udarom.
Bela kuća je brzo istakla da je više od 75 svetskih lidera kontaktiralo Trampa s ponudama za nove trgovinske sporazume – prema rečima ministra finansija Skota Besenta.
Zaključak: Rok od 90 dana je u toku, a činjenica da se vode pregovori govori da Tramp zaista može dobiti određene ustupke.
2. Jačanje američke industrije
On godinama zastupa stav da su carine ključ za obnovu američke industrije, jer štite od nepoštene konkurencije iz inostranstva. Neke fabrike mogu brzo povećati kapacitete, ali ozbiljniji pomaci zahtevaju vreme i stabilnost.
Promenljiva politika carina stvara neizvesnost. Danas je prioritet auto-industrija i čelik, sutra možda elektronika.
Zaključak: Dokle god carine zavise od dnevnih odluka, kompanije će se teško odlučiti na velike investicije.
3. Sukob s Kinom
Nakon nove odluke, zvaničnici Bele kuće jasno stavljaju do znanja – glavni cilj je udar na Kinu.
Zaključak: Iako deluje kao svesna strategija, konfrontacija s drugom najvećom svetskom ekonomijom nosi visoke rizike. U međuvremenu, moguće je da se udaljio od saveznika koji bi mu mogli zatrebati.
4. Viši budžetski prihodi
Za poređenje – smanjenje poreza koje je predloženo koštalo bi oko 5 triliona u istom periodu.
Zaključak: Ako carine opstanu – posebno prema Kini – prihod može značajno porasti. Ali ako potrošači počnu da se oslanjaju isključivo na domaće proizvode, taj priliv bi mogao presušiti.
5. Niže cene za američke građane
Iako neki ekonomisti sumnjaju da mu je cilj zapravo bio pad vrednosti dolara ili kamatnih stopa, Tramp je javno naglašavao snižavanje troškova za potrošače.
Od kada je najavljen carinski plan, cene energenata su blago pale – verovatno zbog bojazni od globalne recesije.
Ekonomisti uglavnom smatraju da carine povećavaju cene – jer se dodatni troškovi prelivaju na potrošače, a manja konkurencija diže cene domaćih proizvoda.
Procene kažu da bi univerzalna carina od 10% povećala godišnje troškove po američkom domaćinstvu za oko 1.253 dolara – najviše bi bili pogođeni oni s nižim prihodima.
Ako cene porastu, to direktno podriva Trampova obećanja i može ga skupo koštati politički.
(BBC)
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
