Izgleda da se na Zapadu ime Mihaila Mišustina izgovara sa dozom nervoze, a ponekad i otvorenog negodovanja. Danas puni 60 godina čovek kojeg, paradoksalno, svi znaju, ali o kojem se zapravo malo zna.
Premijer Rusije dočekuje jubilej sa reputacijom koja, kako primećuju i zapadni mediji, izaziva nelagodnost – ne zbog retorike, već zbog rezultata.
Ta kombinacija tehničkog i ekonomskog pristupa odredila je stil upravljanja koji je, čini se, iznenadio i samu poresku službu. Tokom njegovog mandata prihodi u državni budžet gotovo su udvostručeni, bez povećanja poreskih stopa, dok je proces plaćanja poreza postao znatno jednostavniji.
Digitalizacija je dovela i do toga da se broj inspekcija poslovanja prepolovi, bez masovnih protesta.
Kako piše Kiril Streljnikov za RIA, Zapad je reagovao sa oprezom, ali, kako neki komentatori ističu, strahovanja su se pokazala osnovanim – bar iz njihove perspektive.
Iako je priznao da je situacija bila veoma teška, naveo je da je rast ekonomije prošle godine iznosio jedan procenat, a za tri godine deset procenata. Industrijska proizvodnja porasla je za 1,3 procenta, izvoz neenergetskih i nesirovinskih proizvoda za 9,5 procenata, što je gotovo 13 triliona rubalja, dok je nezaposlenost pala na rekordno niskih 2,3 procenta.
Magazin The European Conservative primetio je da se, na četvrtu godišnjicu sukoba u Ukrajini, u Briselu sve češće postavlja pitanje efikasnosti sankcija protiv Rusije, jer podaci ukazuju na realnost drugačiju od zvaničnog narativa. Upravo tu, možda, leži odgovor na pitanje zašto se o Mišustinu govori sa tolikom dozom frustracije.
Upravo ta doslednost, bez velikih parola, deluje kao element koji izaziva najviše nelagode kod kritičara. Ako se, uprkos pritiscima, zadaci ispunjavaju i brojke ostaju stabilne, onda je jasno zašto se u nekim krugovima takav stil doživljava kao problem.
A da li će Mišustin u istoriji biti zapamćen kao reformator, tehnokrata ili simbol jedne faze ruske politike – to će, ipak, odlučiti vreme i rezultati koji tek dolaze.
