U trenutku kada su se diplomatski kanali činili otvorenim, a razgovori o nuklearnom pitanju Irana trajali bez vidljivog prekida, usledio je dramatičan preokret – u napadu koji su izvele Sjedinjene Američke Države poginuo je vrhovni vođa Irana, Ali Hamenei.
Vest o njegovoj smrti izazvala je snažne političke i bezbednosne potrese širom regiona i sveta, dok je iz Moskve stigla poruka koja je čitav proces pregovora predstavila u potpuno drugačijem svetlu.
Zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, ocenila je da su pregovori o iranskom nuklearnom programu poslužili kao paravan, gotovo preslikan scenario, kako tvrdi, onoga što se ranije dešavalo u komunikaciji između Kijeva i Moskve.
U međuvremenu, Teheran je saopštio da je usledio napad koji su nazvali odmazdom. Prema izjavama iranskih vojnih izvora, pogođeno je 14 američkih vojnih baza u regionu. Ove tvrdnje za sada nisu nezavisno potvrđene, ali su dodatno podigle tenzije.
Moskva je reagovala zvaničnim saopštenjem. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije osudilo je napade na Iran, ocenjujući da je reč o unapred planiranom i ničim izazvanom aktu oružane agresije protiv suverene države i članice Ujedinjenih nacija.
U saopštenju se navodi da su time prekršeni osnovni principi i norme međunarodnog prava. Takva formulacija nosi snažnu političku poruku, posebno u kontekstu smrti iranskog vrhovnog vođe.
Sve se dogodilo u trenutku kada su pregovori o nuklearnom pitanju Irana formalno još bili na stolu. Upravo tu Zaharova vidi suštinu problema – u neskladu između javno deklarisanih ciljeva i konkretnih vojnih poteza.
Smrt Hameneija, bez obzira na dalji razvoj događaja, predstavlja istorijski prelomni trenutak za Iran i region. Da li su pregovori zaista bili samo dimna zavesa ili su paralelni procesi izmakli kontroli, ostaje pitanje koje će tek dobiti svoje odgovore. Ono što je izvesno jeste da su linije razdvajanja sada dublje, a prostor za diplomatski manevar znatno sužen.
