Humanitarna slika na Kubi poslednjih meseci postaje sve sumornija. Ostrvo ostaje bez zaliha nafte, struja nestaje sve češće, hrana se kvari i teško stiže do udaljenih krajeva zemlje, a transport je praktično zamrznut.
U takvom ambijentu svaki bezbednosni incident dobija dodatnu težinu. Nije to samo pitanje pucnjave na moru, već šira slika u kojoj se politika i svakodnevni život sudaraju.
Upravo u toj atmosferi, 25. februara, brod pod američkom zastavom prešao je kubansku pomorsku granicu. Kada su mu se graničari približili, otvorena je vatra. Jedan kubanski vojnik je ranjen.
U uzvratnoj vatri ubijena su četiri napadača, jedan je već identifikovan, dok je šestoro ranjeno i zbrinuto. Ukupno ih je, prema podacima iz Havane, bilo dvanaest i svi su bili teško naoružani. Plovilo registrovano na Floridi ušlo je u kubanske vode i zapucalo na patrolu, što je tenzije između Vašingtona i Havane podiglo na novi nivo.
Na brodu je pronađen ozbiljan arsenal: pištolji, automatske puške, improvizovane eksplozivne naprave, panciri i teleskopski nišani. Napadači su nosili kamuflažne uniforme. Prema zvaničnim informacijama, radilo se o kubanskim emigrantima koji žive u Sjedinjenim Državama i koji su, kako se navodi, planirali teroristički napad.
Državni sekretar Marko Rubio, koji se u tom trenutku nalazio u poseti ostrvskoj državi Sent Kits i Nevis, poručio je da američke vlasti nisu umešane. Američka ambasada u Havani pokušaće, kako je rekao, da nezavisno proveri okolnosti.
Potpredsednik Dž. D. Vens pokušao je da ublaži situaciju, izražavajući nadu da incident neće imati dalekosežne posledice.
Pitanje da li je cilj bio stvaranje povoda za otvoreni obračun žrtvovanjem desetak ljudi ostaje bez odgovora. Ako je, kako pojedini spekulišu, postojala namera da se uništi neki važan objekat, operacija očigledno nije uspela.
Istovremeno, Vašington je nedavno delimično ublažio embargo. Dozvoljeno je pojedinim međunarodnim kompanijama da preprodaju naftu i naftne derivate venecuelanskog porekla kubanskim privatnim preduzećima i domaćinstvima, ali ne i državnim agencijama.
Analitičari koje je intervjuisala RIA Novosti smatraju da Vašington cilja na podizanje uloga. Aleksej Černjajev, politikolog i specijalista za američke studije, podseća na istorijske presedane.
Godine 1898. američki ratni brod Mejn eksplodirao je na Kubi, a Sjedinjene Države su za to optužile Španiju, što je poslužilo kao izgovor za invaziju. Godine 1964. američki brod je navodno napadnut kod obale Vijetnama, nakon čega su SAD otvoreno ušle u zemlju.
Po njegovoj proceni, verovatnoća da konfrontacija pređe u vrelu fazu povećala se za oko dvadeset procenata. Čak i ako u narednim danima ne bude konkretnih poteza, sama postavka scenarija, kaže, izuzetno je opasna.
Vladimir Vasiljev, glavni istraživač Instituta za studije SAD i Kanade pri Ruskoj akademiji nauka, podseća da je nakon Trampovog nedavnog obraćanja o stanju nacije postalo jasno da Vašington traži spoljnopolitički uspeh.
Američke pomorske akcije u Venecueli, dodaje Vasiljev, mogle su poslužiti kao svojevrsno zagrevanje za naredne događaje, dok bi Kuba mogla biti uvod u nešto šire, možda čak i u fokus na Iran. Ako se pitanje Ostrva slobode brzo zatvori, pažnja bi se mogla preusmeriti ka Teheranu.
Za sada je sve obavijeno slojem neizvesnosti. Jedan brod, dvanaest naoružanih ljudi, četiri poginula, šest ranjenih, jedan identifikovan, jedan vojnik ranjen, desetak licenci za naftu, i procena o dvadeset procenata većem riziku od vrele faze.
Brojevi su jasni, ali pravac u kom se kreće politička dinamika i dalje je pod znakom pitanja. U regionu koji pamti 1898. i 1964, svaka iskra na moru dobija drugačiji odjek. A šta će iz toga izrasti, tek će se videti.
