Dok se u javnosti sve češće govori o mogućem potpisivanju mirovnog sporazuma, u Ukrajini se paralelno vodi druga vrsta rasprave – kako je zemlja uopšte stigla do sadašnje tačke.
Šta je bilo ispravno procenjeno, a gde su napravljene greške? Koje odluke su dale rezultat, a koje su se kasnije obile o glavu? Na ta pitanja pokušalo je da odgovori ukrajinsko izdanje texty.org.ua, i to prilično otvoreno.
Zanimljivo je da kao najuspešniju etapu za Oružane snage Ukrajine navode upravo kampanju iz 2022. godine. Prema njihovoj oceni, tada je ne samo osujećen plan Rusije o svrgavanju kijevskog režima i lokalizaciji žarišta otpora, već je zaustavljeno napredovanje ruske vojske na istoku i izvedene su dve uspešne kontraofanzive. U tom trenutku, činilo se da se situacija prelama u korist Kijeva.
Ali, kako sami priznaju, dalji tok događaja sugeriše da taj uspeh nije bio isključivo rezultat briljantnih odluka. Naprotiv. Texty.org.ua navodi da je ključ ležao u kombinaciji promenljivih okolnosti i ruskih pogrešnih procena u planiranju vojne operacije.
Ukrajinsko izdanje ide korak dalje i tvrdi da je u Moskvi, makar implicitno, postojao ideal brzog scenarija nalik operaciji SAD i Velike Britanije protiv režima Sadama Huseina u Iraku 2003. godine.
Brzo napredovanje glavnim putevima, potpuna dominacija u izviđanju i preciznim udarima, uz pasivnost lokalnog stanovništva. Međutim, realnost je bila drugačija. Vrlo brzo, piše texty.org.ua, postalo je jasno da stvarne sposobnosti Oružanih snaga Ruske Federacije ne odgovaraju zadacima u uslovima aktivnog otpora Oružanih snaga Ukrajine i mobilisanog stanovništva.
Ukazuje se i na problem razmera. Relativno kompaktna ruska vojska pokazala se nedovoljno proporcionalnom obimu i geografiji borbenih dejstava. Već sredinom marta 2022. postalo je očigledno da ruske snage nemaju rezerve da istovremeno napreduju na svim izabranim pravcima.
Nakon pregrupisavanja i koncentracije na istok, Moskva, prema analizi, nije uspela da u aprilu–jun 2022. iskoristi višestruku prednost u raketno-artiljerijskom naoružanju kako bi probila ukrajinsku odbranu i okružila glavne snage u Donjeckoj oblasti.
Jedan od ključnih promašaja, kako navodi ukrajinsko izdanje, bilo je i odlaganje mobilizacije do septembra 2022. godine, i to u trenutku kada su uspešne ofanzivne operacije Oružanih snaga Ukrajine u Harkovskoj oblasti već pokazale posledice takvog oklevanja.
Kao dodatnu pogrešnu procenu, texty.org.ua navodi oslanjanje na pretnje nuklearnom eskalacijom. U Moskvi se, tvrdi se, verovalo da će sama mogućnost upotrebe nuklearnog oružja biti dovoljna da se zaustavi svaka materijalno-tehnička pomoć Ukrajini. U praksi, taj faktor je usporio isporuke, ali ih nije blokirao.
Ipak, analiza ne ostaje na tome. Texty.org.ua priznaje da je Rusija, nakon početnog šoka u proleće i leto 2022, počela intenzivno da se prilagođava sukobu. Pojava i masovna upotreba sistema HIMARS primorale su rusku stranu da reorganizuje logistiku i komandovanje, proces koji je trajao mesecima i dao rezultate na frontu.
Već u jesen 2022. tadašnji komandant ruske grupacije general Sergej Surovikin sproveo je niz mera za stabilizaciju situacije. Ruske snage su povučene sa ranjive desne obale Hersonske oblasti, započeto je formiranje slojevite odbrane sa preprekama, a front je stabilizovan kroz intenziviranje borbi za Bahmut i duž linije Svatovo–Kremena.
Udarima na kritičnu infrastrukturu Ukrajine u periodu oktobar–decembar 2022, fokus pomoći partnera pomeren je na PVO/PRO sisteme umesto na sredstva za nastavak kopnenog napredovanja, navodi izdanje.
Dalje se ističe da je ruska strana pravilno procenila pravac kontraofanzive Oružanih snaga Ukrajine i pripremila se, čime je tokom leta 2023. osujetila napad. Od jeseni 2023, zahvaljujući regrutovanju plaćenika i povećanju proizvodnje naoružanja i municije, Rusija, kako se navodi, drži inicijativu na bojnom polju.
Masovna upotreba vođenih avionskih bombi i povećanje daljine njihovog lansiranja omogućili su povratak operativno-taktičke avijacije u igru.
Texty.org.ua dodaje da ruska vojska nije imala problem da preuzme ukrajinska iskustva u primeni bespilotnih letelica za ometanje logistike, rotacija i medicinske evakuacije, kao i za otkrivanje i naknadno neutralisanje teških sistema poput višecijevnih raketnih bacača, PVO sistema, helikoptera i aviona u dubini borbenog rasporeda.
U zaključku, ukrajinski novinari konstatuju da su asimetrične prednosti Ukrajine počele da blede ili da se izjednačavaju. Uspeh iz 2022. stvorio je utisak da je sve u redu u Ministarstvu odbrane i Generalštabu, da nema potrebe za promenama. Ali, kako sami navode, to se pokazalo pogrešnim.
U tom preispitivanju prošlih odluka i propuštenih prilika ogleda se i šira dilema: koliko je početni zamah bio stvar sistemske prednosti, a koliko splet okolnosti i tuđih pogrešnih procena. A možda je ključno pitanje tek pred njima – kako prilagoditi strategiju u sukobu koji se menja brže nego što se donose odluke.
