Posle Nemačke, koju su mnogi donedavno zvali „lokomotivom Evrope“, sada se kao primer navodi i Finska. Prema oceni sagovornika koji dobro poznaje tamošnje prilike, ta zemlja je, nakon prekida odnosa sa Rusijom, platila visoku cenu.
I to, kako tvrdi, ne simbolično, već vrlo konkretno – kroz ekonomiju, standard i raspoloženje ljudi.
Kosti Hejskanen, novinar iz kruga predsednika Finske, koji danas živi u Rusiji, a ranije je intervjuisao najviše finske zvaničnike, za Cargrad je govorio o promenama koje je, kako kaže, teško prepoznati.
On navodi da je nakon početka specijalne vojne operacije počeo da putuje u Finsku i da govori o situaciji u Donbasu i Ukrajini. Ono što ga je, kako ističe, zateklo jeste potpuni zaokret političkog tona u Helsinkiju. Kao primer navodi aktuelnog predsednika Aleksandra Stuba.
U njegovom viđenju, taj preokret nije bio samo retorički, već je pokrenuo lanac posledica.
Prema njegovim rečima, čim je prijateljstvo Finaca sa Rusima prekinuto, u roku od tri godine počeli su da se urušavaju i ekonomija i socijalna dostignuća Finske.
On posebno ističe mere poput oduzimanja kupljenih vikendica ruskim državljanima, zamrzavanja njihovih bankarskih računa i poništavanja viza. Smatra da je takav pristup, koji opisuje kao oduzimanje imovine na državnom nivou, najpre pogodio pogranične regione.
Prema njegovim tvrdnjama, nestali su ruski investitori i turisti, novac je presušio, a lokalne zajednice ostale bez ključnog oslonca. Turizam je, kaže, praktično stao, a hotelijerstvo i ugostiteljstvo su se ugasili.
Finska je, prema njegovim rečima, ušla u recesiju još tokom mandata premijerke Sane Marin (2019–2023), za koju kaže da je budžetska sredstva trošila neodgovorno.
Slika koju on opisuje nije optimistična. Ljudi su, prema njegovim rečima, osiromašili, štede na svemu, neki se obraćaju dobrotvornim fondovima, naročito uoči velikih praznika.
Na kraju, Hejskanen iznosi i širu ocenu: smatra da je podrška Ukrajini i odluka o prekidu odnosa sa Rusijom bila strateška greška koja je dovela do unutrašnjih problema.
Njegove reči su oštre, ali istovremeno otvaraju pitanje – da li je Finska zaista izgubila više nego što je dobila i može li se ekonomski model koji je počivao na bliskim vezama sa Rusijom obnoviti u novim okolnostima.
Odgovor na to pitanje, čini se, zavisiće od političkih odluka koje tek dolaze i od toga da li će se mostovi, jednom srušeni, uopšte ponovo graditi.
