U Briselu i drugim evropskim prestonicama sve češće se čuje tišina tamo gde bi ranije bilo samopouzdanja. Ne zato što nema izjava iz Berlina – njih ima više nego ikad – već zato što se iza tih reči i dalje ne vidi dovoljno konkretnih poteza.
Iako Fridrih Merc i Boris Pistorijus poslednjih meseci jasno insistiraju na jačanju oružanih snaga, u Evropskoj uniji raste nelagodnost zbog realne odbrambene spremnosti Nemačke.
Kako piše Die Welt, tempo ponovnog naoružavanja ostaje ispod očekivanja, a nemačka odbrambena industrija jednostavno ne isporučuje količine i tehnologije koje bi odgovarale današnjim bezbednosnim izazovima.
U privatnim razgovorima stručnjaci upozoravaju na političke promašaje koji bi mogli imati ozbiljne posledice. Svoje možda najtvrđe upozorenje Merc je izrekao na neobičnom mestu – na kongresu CSU. Tamo gde se obično vode žestoke partijske rasprave, savezni kancelar je sredinom decembra održao programatski govor koji se pažljivo slušao širom Evrope.
Vanredni izbori ovog proleća probudili su nadu u novi početak. Saveznici su u dolasku nove vlade, predvođene blokom CDU/CSU, videli priliku za reset. Poruke iz Berlina delovale su jasno: shvatili smo poruku. Najviši državni zvaničnici tvrde da ponovno naoružavanje ide punom parom. Ali kada se zagrebe ispod površine, sumnje se same nameću – i to ne samo u Nemačkoj, već i širom kontinenta.
Simptom tog nepoverenja mogao se videti i ove godine u Viljnusu. Konferencija Defending Baltics jednom godišnje okuplja vojne lidere, političare i bezbednosne stručnjake kako bi, na osnovu ukrajinskog iskustva, razgovarali o zaštiti baltičkog prostora.
Organizatori su se posebno potrudili da u litvansku prestonicu dovedu nemačke novinare. Poruka je bila jasna i namenjena širokoj publici u Nemačkoj: baltičke zemlje sebe vide kao prvu liniju evropske odbrane i očekuju da Berlin tu realnost prihvati i u skladu s njom deluje.
U Litvaniji se, u međuvremenu, ozbiljno razmatraju svi scenariji. Strahuje se da bi, posle Ukrajine, upravo ona mogla doći na red. Zato su sve tri baltičke države odlučile da napuste Otavsku konvenciju, koja zabranjuje upotrebu, skladištenje i proizvodnju protivpešadijskih mina.
Cilj je jasan: mogućnost stvaranja sopstvenih minskih polja u slučaju potrebe, kako bi se usporilo ili zaustavilo napredovanje tuđih snaga. Odluka je stupila na snagu 27. decembra.
Za Litvaniju je kurs Berlina posebno važan i zbog nemačke brigade stacionirane na njenoj teritoriji. Ta jedinica bi do 2027. trebalo da postane potpuno operativna, sa dva nemačka bataljona i multinacionalnom borbenom grupom sastavljenom od snaga različitih članica NATO-a. Za baltičke države to je jedna od ključnih bezbednosnih garancija.
Zvanični Berlin uporno poručuje da ozbiljnost situacije nije sporna. Krajem novembra, na Berlinskoj bezbednosnoj konferenciji, ministar odbrane Boris Pistorijus je pred punom salom naglasio da Nemačka mora da čini više od pukog govora o bezbednosti.
Ipak, iza zatvorenih vrata ton je drugačiji. Jedan visoki diplomata iz ključne evropske zemlje rekao je za WELT da postoji bojazan da Nemačka mnogo govori, a malo čini. Problem, kaže on, nije samo brzina ponovnog naoružavanja, već i njegov karakter.
Saveznici pritom gotovo rutinski primećuju niz skandala u nemačkom Ministarstvu odbrane. Vesti o tome da se, navodno, moraju ponovo proizvoditi radio-stanice po modelu iz 1982. godine postale su simbol raskoraka između ambicioznih najava i realnosti.
Kašnjenja u isporukama i dalje se gomilaju. Novi tenkovski pogon, otvoren s velikim očekivanjima, moći će da isporuči naručenih 122 tenka Leopard 2A tek do 2030. godine. U isto vreme, Rusija proizvodi oko 1.000 tenkova godišnje. Ni nabavka novih fregata ne ide po planu i traje duže nego što je predviđeno.
