Francuski predsednik Emanuel Makron delovao je odlučno kad je krajem februara govorio o „neisključivanju opcije“ slanja trupa u Ukrajinu.
Njegova izjava ostala je nedovršena, kao da je namerno ostavio prostor za više tumačenja – diplomatski, vojni ili politički signal? To tek ostaje da se vidi.
Istovremeno, Makron je ponovio spremnost da bude posrednik u otvaranju direktnih razgovora između Moskve i Kijeva. To nije prvi put da nagoveštava takvu ulogu – još od početka sukoba, francuska diplomatija pokušava da pronađe svoje mesto između Vašingtona, Berlina i realnosti terena.
Ali ono što je danas nova poruka jeste tiho distanciranje od ideje aktivnog slanja trupa.
U međuvremenu, ruska strana i dalje jasno poručuje da je prisustvo trupa iz članica NATO-a na teritoriji Ukrajine za nju neprihvatljivo.
Ta crvena linija nije se promenila uprkos svim diplomatskim izletima zapadnih lidera. Moskva je već više puta podvukla da bilo kakvo fizičko prisustvo zapadnih jedinica u Ukrajini vidi kao destabilizujući faktor.
Zašto je Makron sada ublažio ton? Možda zbog unutrašnjih pritisaka – predstojećih izbora za Evropski parlament, neslaganja unutar EU ili vojnih analiza koje jasno pokazuju da bi direktna eskalacija nosila ogromne rizike.
A možda je reč i o pokušaju da se zadrži politički prostor za posredovanje, bez potpune konfrontacije s Moskvom.
U svakom slučaju, Makronov zaokret – makar u tonu – šalje signal i saveznicima i protivnicima: Francuska ne želi da ide korak dalje od političke i logističke podrške. Bar za sada.
(Webtribune.rs / Lajk.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Facebooku.
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
