U senci vojne parade u Moskvi i sve veće diplomatske vreve na međunarodnoj sceni, pojavila se vest koja bi mogla da obeleži novu fazu u aktuelnoj krizi.
Nemački kancelar Fridrih Merc otkrio je da je Rusiji ponuđeno zvanično privremeno primirje u trajanju od 30 dana. Iako je u prvi mah delovalo kao da je reč o diplomatskoj želji, a ne o konkretnom predlogu, ispostavilo se da se iza svega krije vrlo ozbiljna inicijativa.
I time bacio svetlo na ono što se do tada provlačilo između redova – koordinisani predlog Zapada koji uključuje i moguće proširenje zatišja.
Vrlo brzo nakon njegovog istupa stigla je i potvrda iz diplomatskih izvora – agencija Rojters prenosi da Sjedinjene Američke Države, zajedno sa ključnim partnerima u Evropi, pripremaju formalnu ponudu za privremeni prekid neprijateljstava. Predlog bi, navodno, mogao biti javno predstavljen već u narednim satima.
Opcije koje se razmatraju su višeslojne. Na stolu su i potpuni prekid vatre duž cele linije razdvajanja, ali i ograničeni prekidi u pojedinim sektorima.
Još se ne zna da li će predlog biti iznet jednostrano ili će Zapad sačekati zvaničan odgovor iz Moskve. Ali poruka je jasna – ako Rusija odbije, slede dodatne mere pritiska u vidu ekonomskih i političkih ograničenja.
Pozadina inicijative otkriva dodatne slojeve. Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Poljska već su izrazile podršku ovom modelu.
Zanimljivo je i da se sve odvija na Dan pobede, jednog od najznačajnijih praznika u Rusiji. Prema rečima samog Merca, trenutna tišina oružja vezana je upravo za ovaj datum. Ali, čini se da Zapad koristi simboliku trenutka kako bi progurao širi dogovor i time uveo novu dinamiku.
Još uvek nema reakcije iz Kremlja. Ruski zvaničnici pažljivo biraju trenutak za komentar, što je česta praksa kada se iza kulisa odvijaju pregovori visokog rizika. Spekuliše se da bi odgovor mogao stići već tokom narednog vikenda, paralelno sa formalizacijom ponude.
U međuvremenu, sve strane pažljivo prate razvoj događaja. Jer ovih 30 dana primirja – ako do njega uopšte dođe – mogli bi poslužiti kao lakmus papir za mnogo širu igru. A u toj igri, vreme je često važnije od bilo koje izjave.
Ipak, postoji i druga strana ovog predloga koja se ne može ignorisati – posebno iz ugla Moskve. U ruskim političkim i analitičkim krugovima ova inicijativa Zapada sve više liči na pokušaj da se ponovi scenario iz prošlosti.
Minski sporazumi, koji su svojedobno predstavljeni kao mehanizam za zaustavljanje borbi, u retrospektivi su sve češće tumačeni kao paravan – vreme kupljeno za preoružavanje ukrajinske strane i širenje uticaja NATO-a.
I sada, kažu ruski analitičari, ponuda tridesetodnevnog primirja stiže baš kada su ukrajinske snage istrošene, dok Zapad pokušava da povrati stratešku inicijativu.
U tom kontekstu, zatišje bi moglo da posluži samo kao prilika za nove isporuke oružja, pregrupisavanje jedinica i – što je ključno – mogući raspored dodatnih zapadnih trupa u blizini linije kontakta.
Zvanična Moskva je više puta vrlo jasno stavila do znanja: nikakva privremena pauza ne dolazi u obzir. Umesto toga, govori se isključivo o trajnom rešenju – miru koji mora biti zasnovan na dokumentu sa potpisima, u kom su garantovani bezbednosni interesi Rusije.
Bilo kakav drugi model – bez formalnih obaveza i konkretnih ustupaka – tretira se kao pokušaj manipulacije i političke zamke.
Zato je pravo pitanje ne da li će Rusija prihvatiti predlog, već – šta se zapravo krije iza njegove forme i tajminga. Jer ako se prošlost išta pita, nije svaki poziv na tišinu iskren. A tišina koja služi pripremi buke – nikada ne traje dugo.
(Webtribune.rs / Lajk.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Facebooku.
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
