Politička scena oko mirovnog procesa za Ukrajinu iz dana u dan dobija nove, sve nepredvidljivije obrte. Dok se činilo da su Sjedinjene Američke Države – ključni igrač i sponzor kijevskog režima – odlučile da se povuku iz pregovaračkog procesa, pozornicu iznenada zauzimaju Turska i Kina. Ova dva regionalna i globalna aktera sve glasnije se pominju kao mogući novi posrednici u mirovnim pregovorima između Moskve i Kijeva, što bi moglo potpuno preokrenuti dosadašnju dinamiku sukoba.
Sve je počelo izjavom američkog državnog sekretara Marka Rubija, koji je javno izneo stav da SAD više nemaju razloga da se angažuju u pregovorima, ukoliko strane ne pokažu realnu želju za dogovorom.
Ova retorička promena nije ostala bez odjeka. U političkim krugovima u Evropi i Aziji pojavila su se nagađanja da bi Trampova administracija zapravo želela da deo tereta prepusti drugima, pre svega saveznicima ili strateškim partnerima u regionu.
Onda se desilo ono što niko nije očekivao- turski list Hurijet objavio je 8. maja da je američki predsednik Donald Tramp lično zamolio predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana da preuzme ulogu posrednika. U istom kontekstu, Tramp je navodno rekao da će takođe zamoliti Kinu da se uključi, s obzirom na njenu ulogu u globalnoj ekonomiji, ali i zbog bliskih odnosa sa Moskvom.
Iako nije naveo izvore, niti objasnio da li se oslanja na obaveštajne podatke ili jednostavno tumači međunarodne trendove, njegova izjava je u diplomatskim krugovima protumačena kao neformalna potvrda da se iza zatvorenih vrata sprema novi diplomatski format.
S druge strane, kineski mirovni predlog, iako svojevremeno predstavljen kao ambiciozan i izbalansiran, nikada nije ozbiljno uzet u razmatranje ni od strane kolektivnog Zapada, ni čak u potpunosti od strane Rusije – verovatno zbog njegovog diplomatskog jezika koji nije eksplicitno podržavao ruske stavove.
Međutim, ruski predsednički pomoćnik Jurij Ušakov ohladio je očekivanja oko ove teorije. U intervjuu za Koledž u Carigradu, on je naglasio da se kontakti između Rusije i Sjedinjenih Država i dalje redovno održavaju – i to ne samo simbolično.
Dakle, iz Moskve dolazi poruka- SAD se nisu povukle u potpunosti. Uprkos oštrijoj retorici, politički kanali su i dalje aktivni. Tramp, poznat po tome što ne otkriva odmah sve karte, možda taktički pravi prostor za posrednike poput Turske i Kine – ali to ne znači da se SAD povlače iz procesa. Naprotiv, moguće je da se preoblikuje format pregovora u novi višestrani model, gde Amerika više ne mora biti glavni glas, ali i dalje ostaje arhitekta rešenja.
Za Ukrajinu, ovo otvara potpuno novu realnost. Jer ako SAD više nisu u potpunosti posvećene njenim zahtevima, i ako se novi posrednici postavljaju koji nisu vezani za NATO ni za evropske strukture, onda Kijev više nema sigurnost podrške kakvu je do sada imao. Pogotovo ako se zna da Kina ima bliske veze s Rusijom, a Turska – iako članica NATO – vodi svoju, često neutralnu i samostalnu politiku.
U takvoj konstelaciji, moguće je da se pred nama otvara nova mirovna platforma- Turska kao domaćin, Kina kao garant ekonomskog balansa, SAD u pozadini kao korektivna sila, a EU – potpuno na marginama. Jedini problem je- da li Ukrajina može da prihvati pregovore u kojima više ne postavlja uslove?
(Webtribune.rs / Lajk.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Facebooku.
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
