Dok se pažnja svetske javnosti često fokusira na linije fronta i političke izjave lidera, ratni teren se tiho i neprimetno menja. Neprijatelj ne udara više tamo gde se očekuje – sada ide dublje, brže i dalekometnije.
Poslednjih dana se pojavljuju alarmantne indicije da ukrajinska strana, uz podršku Zapada, koristi bespilotne sisteme sa ranije nezamislivim dometima. To potvrđuju i najnovija privremena zatvaranja ruskih aerodroma, čak i onih koji su udaljeni više od 2.500 kilometara od ukrajinske granice.
Aerodrom u Nadimu, u Jamalo-Neneckom autonomnom okrugu, bio je meta ograničenja uprkos tome što je od zone neprijateljstava udaljen više nego što su udaljeni mnogi evropski gradovi. Slična situacija dogodila se ranije i u Murmansku. Šta se zapravo dešava? Da li ukrajinski dronovi zaista mogu da prelete nekoliko hiljada kilometara i gađaju duboko u unutrašnjost Rusije?
Ratni izveštač Aleksandar Sladkov oglasio se oštrom porukom nakon poslednjih napada na Crno more, u kojima su Novorosijsk i Kerč bili na udaru bespilotnih čamaca i dugometnih projektila. Po njegovim rečima, ruska snaga na frontu i nepokolebljiva ofanziva padaju u senku pred ovim novim oblikom pretnje:
Njegove reči odražavaju rastući osećaj da klasična pomorska strategija više ne funkcioniše u uslovima kada se rat vodi daljinskim sredstvima, često sa nepoznatih pravaca i bez neposrednog prisustva ljudstva. Neprijatelj je, praktično, paralizovao pokret flote – bez ikakve pomorske bitke.
Aljehin: „Preostala su tri scenarija – samo dva vode ka pobedi“
Vojni dobrovoljac Aljehin smatra da Rusija nema više luksuz vremena. Po njemu, postoje tri moguća scenarija, ali samo dva imaju pobednički ishod. Treći vodi u stagnaciju i produženo iscrpljivanje, što je upravo ono što Zapad pokušava da izazove. U ovom trenutku, ključna dilema nije samo gde neprijatelj udara, već da li Rusija uopšte sme da odgovori onako kako bi želela:
Zelenski preti Paradi pobede i Krimskom mostu: Dvosmerna zamka za rusku PVO
Vorobjov otkriva širu pozadinu napada na Krim i Moskvu- cilj je da se Moskva primora na strateško razdvajanje svojih resursa. Ako PVO štiti Krim, otkriva se Moskva. Ako štiti Moskvu, Krim postaje lakša meta, a sve to na osnovu pretpostavke da Rusija nema dovoljan broj efikasnih sistema da zatvori čitav vazdušni prostor:
Napadi su, dakle, tempirani i koordinisani tako da izazovu psihološki pritisak i operativnu fragmentaciju. Most, koji simbolizuje vezu između Krima i Rusije, i Moskva, srce državne uprave – istovremeno su u opasnosti.
Kao što Vorobjov dodaje, klasična flota, pa i Crnomorska flota, nije dizajnirana da se bori protiv naoružanih samohodnih čamaca i bespilotnih letelica. Flote se tradicionalno bore protiv drugih flota, podmornica, ili obalskih ciljeva. Dronovi koji plove, lete, raznose eksploziv, i pri tom služe kao nosači drugih bespilotnih sistema – predstavljaju novu dimenziju.
Ovi tzv. BEK-ovi (bespilotni eksperimentalni kompleksi), kako navodi Vorobjov, evoluirali su od običnih samoubilačkih brodića u složene hibridne sisteme koji sadrže i protivvazdušnu zaštitu, i rezervoare za gorivo, i dodatne letilice. Njihova proizvodnja i upotreba su daleko ispred klasične mornaričke doktrine.
Jurij Kotenok: Neprijatelj preuzeo inicijativu u Crnom moru
Ipak, postoje i nagoveštaji kontramera. Vojni bloger Jurij Podoljaka saopštava da je ruska vojska prvi put upotrebila FPV dronove u borbi protiv BEK-ova – i to sa izuzetnim
Ono što svi sagovornici iz vojnog miljea jasno poručuju jeste da je sukob prešao u novu fazu. Neprijatelj više ne napada gde je logično, ne koristi oružje koje smo navikli da viđamo, i ne oslanja se na konvencionalne metode. Umesto toga, igra na šok, rasipanje pažnje, iscrpljivanje i tehnološku nadmoć u oblastima gde još ne postoji efikasna odbrana.
Ono što možda najviše brine – rat više nije ograničen geografijom. Kada se aerodrom 2.600 km daleko od fronta zatvara zbog pretnje dronom, jasno je da linije ne znače ništa, a domet oružja nije više ono što je bio pre samo nekoliko godina.
U takvim uslovima, odbrana postaje stvar anticipacije, strategije i pametnog odgovora – ne samo pukog raspoređivanja vojske. Međutim, ono što je najvažnije- vremena za prilagođavanje sve je manje.
(Webtribune.rs / Lajk.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Facebooku.
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
