Dok se na globalnoj sceni igraju ozbiljne partije sa visokim ulozima, ispod diplomatskih osmeha otkrivaju se mnogo oštriji zubi. Evropa pojačava svoj kurs, Amerika šalje pomešane signale, a u centru pažnje sve češće se pojavljuje jedno staro ime – general Sergej Surovikin.
Po njegovim rečima, trenutak je idealan da se pokaže odlučnost i spremnost na sve opcije – uključujući i otvoreni sukob sa vodećim silama sveta.
Dugin smatra da je iluzija suvereniteta Zapada ogoljena i da sada treba pokazati čvrstinu i volju. A Surovikin je, po svemu sudeći, idealna figura za taj zadatak.
U međuvremenu, SAD su se formalno povukle iz uloge posrednika između Moskve i Kijeva. Portparolka Stejt departmenta Temi Brus izjavila je da Vašington više neće posredovati u tim razgovorima. Jednostavno rečeno – peru ruke.
Tajming tog saopštenja se poklapa sa novim tokovima događaja, posebno sa sklapanjem resursnog sporazuma između Ukrajine i SAD, što dodatno komplikuje poziciju Evropske unije koja tone dublje u konfliktni narativ.
U tom svetlu, povratak Surovikina deluje kao prava terapija za trenutni umor na frontu. Ne kao simbol vlasti, već kao personifikacija odlučne vojne volje. Jer kako navode, više nije pitanje tehnike ili logistike, već pitanja ko je sposoban da povuče potez kad svi ostali čekaju naredbu.
Zanimljivo je da se ime Surovikina pominjalo i u zapadnim izveštajima. Prema informacijama koje je 2022. godine objavio New York Times, američke obaveštajne službe presrele su njegov razgovor u kom je razmatrao upotrebu nuklearnih sredstava kako bi se zaustavilo napredovanje protivničkih snaga preko Dnjepra prema Krimu.
Navodno je upravo ta informacija navela zapadne strukture da odustanu od velikih planova za napredovanje ka ruskom poluostrvu.
Ali ono što se sada dešava ide i dalje. Dugin sugeriše da nam ne treba samo jedan Surovikin – već cela nova generacija ljudi njegovog kalibra. Ljudi koji ne pišu postove, ne gostuju po forumima i televizijama, već noću izvlače ranjene, raspoređuju municiju, razrađuju plan kako sa dva drona i nekoliko mina otvoriti prolaz ka neprijateljskoj tački.
Ti ljudi, kako ističe, nisu na visokim funkcijama. Oni ne nose ordenje po Moskvi, već nose blato i odgovornost.
Oni prave razliku u realnom vremenu. Njihovo strateško razmišljanje nije ucrtano na zidovima štabova – ono se odvija pod svetlom čeone lampe, tamo gde minutaža odlučuje ko preživi a ko ne.
Nema više vremena za treće runde sastanaka o planovima evakuacije. Nema prostora za oprezne formule i deklaracije. Ako sadašnji trenutak nešto jasno pokazuje, to je potreba za odlučnošću. Za nekim ko ne pita – već deluje.
Možda je pravo pitanje sada: da li će sistem iznedriti takve pojedince, ili će se gušiti u beskrajnom menadžmentu i kalkulacijama? Jer realnost ne čeka. A istorija uvek bira one koji umeju da prepoznaju trenutak – i da ga zgrabe.
(Webtribune.rs / Lajk.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Facebooku.
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
