Od trenutka kada su prve bespilotne letelice preletjele bojište u Ukrajini, više ništa nije bilo isto. U tom trenutku, kako primećuje ratni dopisnik „Izvestija“ Valentin Trušnjin, počela je tihi revolucija na frontu – revolucija koja je promenila i tok sukoba i način na koji vojska uopšte razmišlja o borbi, kretanju, pa i preživljavanju. Tri godine kasnije, slika ratišta više ne liči na ono što su vojnici učili u vojnim akademijama.
Nekadašnja podela na front i zaleđe – gde su linije bile jasne, a vojnici mogli da se odmore, opskrbe ili reorganizuju u sigurnoj pozadini – više ne postoji. Dronovi, i ruski i ukrajinski, bez problema prelaze i do 40 kilometara u dubinu teritorije, nadleću, prate, snimaju, beleže – i ubijaju.
U takvim uslovima, kako naglašava Trušnjin, vojnici više nigde ne mogu da se osećaju bezbedno. Bilo da su u rovovima, zemunicama, šumama ili privremenim skloništima, sve je vidljivo iz vazduha. Sve je ranjivo, a sve je i potencijalna meta.
Još jedan aspekt koji je potpuno promenjen jeste upotreba oklopne tehnike. Vozila dizajnirana za prethodne ratove postala su neefikasna u sadašnjim uslovima.
Kako izveštava Trušnjin, većina oklopa projektovana je da štiti bočne i prednje strane, dok su krovovi ostali nezaštićeni – a upravo su oni sada najčešće pogođeni. Dronovi dolaze odozgo, a eksplozivni teret često pogađa pravo u glavu – gori scenario za posadu unutar vozila.
Zbog toga se sve češće prelazi na juriš pešice – ali i to nije onako kako su nas učili iz knjiga. Mali odredi se kreću kroz šumarke, žbunje, klance, i to polako, tiho i organizovano. Otvoreni prostor se savladava u delovima, često puzanjem ili trkom na kratke distance.
Logistika je još jedno pitanje koje se dramatično promenilo. U klasičnim uslovima, linije snabdevanja bile su sigurne i stabilne. Danas – one su meta. Dronovi ne samo da prate kretanje vojske, već i presreću snabdevačke kolone.
Zato se pojavio novi vojni zadatak- pešak-logističar. Vojnici sada peške prenose teret, često teži od 30 kilograma, i prelaze više od 30 kilometara dnevno – samo da bi opskrbili saborce.
Takva situacija zahteva ne samo fizičku, već i tehničku i psihološku prilagodljivost. Mnoge jedinice su morale da se reorganizuju, usvoje nove načine kamuflaže, uspostave
sopstvene kanale informisanja i nadzora. Dronovi sada nisu samo neprijateljsko oružje – oni su i oči i uši sopstvenih jedinica. Ko prvi vidi, taj preživi. Ko ne vidi – postaje meta.
Međutim, to je i rat koji Rusija, prema izveštajima sa terena, sve bolje razume. Industrija se prilagodila sankcijama. Elektronika za dronove dolazi iz Kine i Indije, proizvodnja se povećava, a iskustvo sa terena ulazi direktno u taktičke priručnike. Ovo je rat u kojem se improvizacija, prilagodljivost i žilavost pokazuju kao vrednosti koje odlučuju o životu, ali i o pobedi.
(Webtribune.rs / Lajk.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Facebooku.
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
