Ali ova priča ne počinje tim video prilogom, ona je samo jedan mali delić i primer kako se dezinformacije pakuju, šire putem farme botova i prihvataju kao istina, bez ikakve provere, bez promišljanja i zatim zlonamerno tumače po volji jedne interesne grupacije koja svoju kampanju zasniva isključivo na lažima.
Ovo nije počelo slučajno i nije prvi put da se dešava, naprotiv, ovakav vid izveštavanja i širenja informacija je postao praksa u domaćem medijskom prostoru, gde su primat na propagandom od strane medija preuzeli profili na mrežama koji su pretvoreni u meta medije.
Na primeru kao što su jutjub kanali Slavija Info, Srbin Info, Info Destilerija, HelmKast, KOD 33 možemo videti očiglednu sinhronizaciju rada i plasiranja dezinformacija. Njihovi podkasti imaju identičan vizuelni stil, naslove u istom tonu i uglavnom iste goste: Mila Alečković, Dragana Trifković, Milovan Brkić, Dragomir Anđelković, i svi drugi koji su spremni za trenutak slave da izgovore najgnusnije laži na račun predsednika države, pojedinih političara ali i svih onih koji se ne slažu sa politikom koja stiže iz zapadne kuhinje.
Bez obzira na činjenicu da je u odnosu, ne samo na zemlje u regioni nego i na zemlje Evropske unije, Srbija ne samo što vodi suverenu politiku, nego izuzetno dobro balansira između istoka i zapada, pri tom, ekonomska situacija u zemlji je daleko bolja nego što je slučaj sa drugim zemljama. Ali, slušajući ove ljude i prihvatajući teze sa društvenih mreža, običan korisnik ove agresivne propagande, polako podleže tom uticaju, i svaku svoju ličnu frustraciju leči kroz mržnju prema režimu.
Ono što se nekada posmatralo kao margina, sada je sistematski kanalisano u medijsku mašineriju.
Ibica i Bobi Petrović
Kako funkcioniše lažna istina
Laž ne mora biti dobro osmišljena. Dovoljno je da bude emocionalno nabijena, da odgovara strahu, besu ili frustraciji publike, odnosno potrebi da se opravda lično nezadovoljstvo, lični neuspeh. U tom kontekstu,predsednik države, u ovom slučaju Aleksandar Vučić kao meta dobija ulogu gotovo mitskog zla. Sve što ga predstavlja kao izopačenog, ludog, bolesnog, odmah dobija na težini, bez ikakvog dokaza.
Ili proveravaš — ili veruješ
Slučaj sa Ibice nije slučajnost, već posledica godina kontinuiranog rada na urušavanju poverenja u zvanične institucije, u medije,i pre svega u zdrav razum. Danas više nije važno šta je istina, već ko prvi kaže nešto što zvuči dovoljno ubojito.
U doba kada svako ima svoj kanal, svoj mikrofon i svoju publiku, najglasniji pobeđuju. Ali pitanje ostaje: da li želimo da nam stvarnost oblikuju jutjub tabloidi i klikbejt naslovi? Ili ćemo bar pokušati da proverimo, pre nego što poverujemo?
Jer hiljadu puta ponovljena laž možda postaje privremena istina, ali istina, na kraju, uvek stigne. Samo što ponekad stigne kad je već kasno.
(Sofija Marić / Vaseljenska)
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
