Dok Srbija prolazi kroz ozbiljnu političku i institucionalnu nestabilnost, deo pravosudne elite, predvođen pojedincima povezanim sa inicijativom Proglas i nevladinom organizacijom CEPRIS, koristi obustavu rada u pravosuđu kako bi vršili novi pritisak na državne institucije. Budući da su njihovi potezi mesecima bili upereni na rušenje ustavnog poretka iznutra, očigledno je da ovaj štrajk nema veze sa prima radnika, već služi kao još jedna poluga pritiska i ucene.
Milovanović, inače čest gost medija bliskih zapadnim centrima moći, kao što su N1 i Nova S, predstavlja se kao predstavnik obespravljenih radnika u pravosuđu, dok istovremeno učestvuje u sednicama Visokog saveta tužilaštva za koje prima punu dnevnicu, iako je u štrajku formalno aktivan. Ne samo da je reč o klasičnom primeru političkog licemerja, nego je Milovanović neko ko godinama u javnosti govori sa pozicije političkog aktiviste, iako mu funskcija koju obavlja Ustavom zabranjuje takav vid hobija.
Prema zvaničnom dokumentu br. 18/25 od 5. februara 2025. godine, koji je Sindikat sudske vlasti uputio Ministarstvu pravde, zahteva se:
-Povećanje osnovice za plate za minimum 20%;
-Isplata naknade za ishranu od minimum 15.000 dinara mesečno;
-Isplata regresa od minimum 85.000 dinara godišnje.
Ovi zahtevi bi se primenjivali već od aprila, i važili bi za sve – od sudijskih pomoćnika do republičke javne tužiteljke.
Ali upravo tu dolazimo do suštinskog pitanja: da li je ovo borba za radnička prava, ili pritisak dobro plaćene manjine koja koristi institucije za političke ciljeve?
Vrh pravosudne hijerarhije – sa šest cifara
-Zagorka Dolovac, republička javna tužiteljka: plata preko 600.000 dinara, plus 50.000 po ispitu;
-Branko Stamenković, tužilac za visokotehnološki kriminal: oko 500.000 dinara mesečno;
-Predrag Milovanović, tužilac i član VST: preko 340.000 dinara, plus prihodi preko NVO projekata.
Uprkos tome, ovi funkcioneri se pozicioniraju kao predstavnici obespravljenih zaposlenih, dok pravi teret obustave pada na sudske pisare, vozače, referente, čije plate se kreću između 80. 000 i 100.000 dinara i koji za vreme štrajka gube dnevnice.
Štrajk kao alat za unutrašnje razaranje
Ne treba zanemariti činjenicu da upravo oni koji stoje iza inicijative obustave rada imaju bliske veze sa strukturama Proglasa i CEPRIS-a, organizacija koje već mesecima vode kampanju diskreditacije državnih institucija, naročito u pravosuđu. Ono što spaja većinu članova ovih udruženja jeste činjenica da su zaposleni upravo u tim istim institucijama koje kritikuju, ali od čijih plata ne odustaju.
Vaseljenska
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
