Svedoci smo brutalnog pokušaja razaranja društveno-političkog i pravnog poretka od strane blokadera foteljaša, kao i više ne ni suptilnog, već direktnog nametanja posrnulih vrednosti društvu, poput nasilja.
Blokaderi foteljaši su uzurpirali zgrade fakulteta koje mi plaćamo, pretvorivši ih u opštinske odbore. Koriste visokoškolske ustanove za svoje političke ciljeve, što je suprotno zakonu i zbog čega bi trebalo snositi krivičnu odgovornost.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i sudija Ustavnog suda Republike Srbije Vladan Petrov, govorio je za Alo! o tome koji član Zakona o visokoškolskom obrazovanju je grupo prekršen, koje mogu biti posledice snošenja odgovornosti za učinjeno krivično delo, kao i o tome šta je kranji cilj blokadera foteljaša.
Odredbe Zakona o visokom obrazovanju grubo prekršene
– Prvo, od početka blokada tvrdim da je Zakon o visokom obrazovanju, a s obzirom na to da on predstavlja operacionalizaciju ustavno zajemčeno pravo na visoko obrazovanje, da je taj Zakon suspendovan. Mi se od početka ne krećemo na pravnom terenu. Drugo, u poslednjih nekoliko nedelja, mi samo dobijamo potvrdu ove tvrdnje, a posebno u nizu upravo izglasani zahtev studenata u blokadi za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora – započeo je Petrov za naš portal.
Član 8 Zakona o visokom obrazovanju, stav 2 glasi: U akademskom prostoru ne mogu se organizovati aktivnosti koje nisu povezane sa delatnošču odgovarajuće visokoškolske ustanove, osim uz njenu dozvolu.
– Dakle, nijedna delatnost koja ne spada u visoko obrazovanje, a pogotovo ne politika, ne sme se vršiti na fakultetu – sumirao je profesor.
Politička delatnost je još strože zabranjena u Članu 43 Zakona o visokoškolskom obrazovanju, gde sadrži odredbu koja izričito kaže da u visokoškolskoj ustanovi nije dozvoljeno političko, stranačko, ili versko organizovanje, ili delovanje.
– Takođe, visokoškolska ustanova je prema zakonu dužna da obezbedi redovno obavljanje nastave i u vezi sa njom pokretanih akcija. U suprotnom, ona podleže prekršajnoj odgovornosti za koju se mogu izreći novčane kazne od 200.000 do 2.000.000 rsd, a odgovorno lice, tj. dekan u visokoškolskoj ustanovi može biti kažnjen novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara. Pritom, dekan zbog nevršenja svojih ovlašćenja i obaveza, kojima se povređuju, ili ugrožavaju prava i slobode, može i krivično odgovarati zbog povrede službenog položaja – naglasio je Petrov.
Kako je naveo za Alo! visokoškolske ustanove imaju prekršajnu odgovornost, a dekan i prekršajnu i krivičnu zbog toga što nisu preduzeli ono što su dužni, čime su onemogućili zakonit rad fakulteta.
Šta nalaže Pravilnik o disciplinskoj odgovornosti?
Kada je reč o studentima, pravilnik o disciplinskoj odgovornosti Beogradskog univerziteta predstavlja lakše i teže disciplinske povrede.
U teže disciplinske povrede na univerzitetu spadaju i sprečavanje, ili ometanje održavanje nastave, ali i političko, stranačko i versko organizovanje i delovanje u prostorijama fakulteta, odnosno, univerziteta.
Teže disciplinske povrede sankcionišu se i izricanjem mera kao što su privremeno udaljavanje sa fakulteta, a najteža disciplinska mera je isključenje sa studija.
Kako naglašava profesor Petrov, odgovornost studenata blokadera je disciplinska.
– Ne ulazim u pitanje da li je, imajući u vidu druge odgovornosti na fakultetima, došlo do izvršenja određenih krivičnih dela, ne isključujući mogućnost krivične odgovornosti nekih studenata – rekao je za Alo! profesor Petrov.
Najstroža osuda za napad na dekana Patrika Drida
Petrov je najstrože osudio napad na dekana Patrika Drida.
– Jedno od tih krivičnih odgovornosti je i jeziv napad na dekana Patrika Drida za krivično delo koje je izvršeno. To je napad na lice koje je zaposleno u ustanovi za obrazovanje i vaspitanje i za koje je u osnovnom obliku propisana kazna zatvora od 3 meseca do 3 godine!
A ako se prilikom dela učiniocu nanese makar laka povreda, izvršilac je može kazniti od 6 meseci do 5 godina. Zbog napada na dekana Drida treba pokrenuti krivični postupak, država mnogo toleriše – podvukao je.
Brutalno kršenje pravnih propisa
– Pravni sistem Republike Srbije prepoznaje čitav niz prekršajnih, pravnih, disciplinskih i drugih sankcija koje se mogu izreći u vezi sa svim, ili pojedinim radnjama koje proizilaze iz studentskih blokada. Nažalost, to bi svaki pravnik trebalo da zna.
Meni, kao profesoru Prava, najblaže rečeno, je tužno što svedočimo brutalnom kršenju ne samo pravnih propisa, već i osnovnih pravnih principa na kojima počiva naš državno-pravni i društveni poredak. Zbog toga je neophodna koordinisana i jedinstvena ISKLJUČIVO na zakonu zasnovana reakcija nadležnih državnih organa, ali i uprava univerziteta i fakulteta – rekao je on.
Dijalog koji se ovih dana vodi u Vladi ima svoju društveno-političku dimenziju, ali upravo usvojena inicijativa za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora jeste mogući delić u mozaiku izlaska iz ove društveno-političke krize.
Međutim, odvojeno od tih političkih aktivnosti, još jednom apelujem na nadležne državne organe da započnu dosledniju primenu pravnih propisa, jer ona je jedini način da pravna država obezbedi pravnu sigurnost svih građana, a naročito studentima i njihovim porodicama – dodao je Petrov.
Politika političarima, fakulteti svim studentima
On je takođe naglasio da oni treba da zaštite i Ustavom zajemče prava bez ikakve diskriminacije, a naročito prava na obrazovanje, na rad i na lično dostojanstvo, koja su aktivnostima studenata u blokadi za veliki broj studenata u Srbiji pogažena.
Kao krucijalnu stavku, Petrov je naglasio da “politikom treba da se bave političari, politička aktivnost da ode sa fakulteta, a da se fakulteti vrate svim studentima i svrsi svog postojanja, a to je visokoškolsko obrazovanje“.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
