Dragan Bujošević, generalni direktor Radio-televizije Srbije se dotakao i blokada na RTS, koji je, kako je konstatovano, zgodan punkt za proteste svih vrsta:
– Svako normalan u ovoj zemlji mogao je u početku da podrži zahteve studenata. Naravno da treba da se utvrdi ko je kriv za pad nastrešnice, to je najnormalnije. I treba da se svi zalažemo da institucije rade, ko može da bude protiv toga, niko! Naravno da ćemo svi biti za to da se pobede borba protiv korupcije.
– Problem je što su onda studenti razarali institucije, sve vreme kršili zakone, gazili svoj niški edikt koji su doneli sa tolikom pompom. Sve vreme skriveni cilj tih protesta jeste rušenje vlasti. To su sada potvrdili neki profesori na nastavno-naučnim većima, iako je kao što znamo, zakonom zabranjeno bavljenje politikom na fakultetima. To su sada formulisali i neki od plenuma predlogom da studenti izađu na izbore i da imaju svoju izbornu listi. Pošto su studenti sve vreme bili u saradnji sa svojim profesorima, i pošto oni ne gledaju RTS oni su od svojim profesora uzeli taj mit – da moraš da rušiš RTS da bi došao na vlast. Jedan od profesora je ispred RTS rekao: „Jedan dan da nema RTS-a, nema više ni Aleksandra Vučića“.
Nenad LJ. Stefanović, glavni i odgovorni urednik Informativnog programa RTS rekao je da se slaže sa svime što je Bujošević rekao, a potom je dodao:
– Blokada RTS-a nije imala nikakve veze sa izborom REM-a i logično je i tačno da je tu prevladala logika da onaj ko želi da osvoji vlast, a očigledno je da je to ovde reč, to ne može da uradi ako ne preuzme RTS u svoje ruke. Danima sam slušao analize svega najgoreg što su govorili o RTS i jedna profesorka novinarstva je rekla da studenti koji protestuju ispred RTS niti gledaju RTS niti ih to zanima – rekao je i potom podsetio na teror nad zaposlenima:
– Studenti su nezakonito blokirali jednu instituciju, u RTS ljudima nije moglo da se dostavi hrana, čak ni toalet papir. Kakva je to lekcija koju su studenti mogli ovde da nauče? To pitam zbog profesora koji su rekli da sada nije važno da li deca idu u školu već da studenti sada uče „najvažniju lekciju“. Ne razumem koje je to razvijanje kritičkog mišljenja ako pokušavate da ugasite nešto čije vam se mišljenje ne sviđa? Koja je dobrobit onda u tom kritičkom razmišljanju, ako lete poternice za ljudima, ako za njima idu i smrtne presude.
On je na to dodao da su nekima lepljene poternice na kojima je pisalo „Nećeš biti mrtav samo ti nego i ceo prvi recd na tvojoj sahrani“. Nije važno ko je to lepio, očekivao sam da će se studenti od toga ograditi, celazgrada ovde je bila oblepljena, uživali su u tome. Znam da su studenti rekli da to ne ide od njih ali mogli su da se ograde, jer to nije deo te „kritičke lekcije za ceo život“ koju njihovi profesori pominju.
Bujošević je o zahtevima studenata prema RTS i postavljeno pitanje da li su studenti u nečemu u pravu, rekao:
– Teško mi je da kažem da su u nečemu u pravu. Nisam video dovoljno stvarno nečega što bi bilo dovoljno argumentovano. I neša i ja možemo da damo ubedljivo više primedaba na naš program i na to šta jesmo ili nismo imali, i šta je urađeno dobro, više nego svi ti studenti zajedno. Ogroman deo toga što su oni navodili kao primedbe na račun RTS su u stvari stizale od ljudi iz RTS koji su ih pumpali poluistinama i lažima.
On je prokomentarisao i onih zaposlenih u RTS koji javno iskazuju nezadovoljstvo uređivačkom politikom te kuće.
– Na RTS do sada niko nije „nastradao“ zato što je drugačije mislio. Zakon, uostalom, kaže da novinari imaju pravo da govore šta god hoće i da zbog toga ne mogu da snose nikakve posledice. Mislim da je taj član zakona podvala političara da bi se uvukli na ovaj ili onaj način uvukli novinare u svoje ratove. Ono što onda imate su novinari kojima je dato poverenje, a koji su otišli u jednu stranu – rekao je i dodao:
– Vi ne možete da kaznite nekoga zato što drugačije misli ali sankcijama mogu da podležu oni koji su sprečavali proizvodnju i emitovanje programa. Za to postoji i krivična prijava protiv NN lica koji su blokirali RTS, to je krivično delo.
Stefanović je konstatovao da neki zaposleni u RTS imaju tu čudnu osobinu da navijaju protiv tima u kojem igraju.
– Razumem neke kolege koje su nezadovoljne uređivačkom politikom. Ali ne mogu da shvatim da vi mimo svojih radnih prava blokirate instituciju u kojoj radite i da aktivno učestvujete u tome, neki su se odavde prijavljivali da budu redari blokade. Neki su direktno blokirali ulaz. Jasno je kakav su zadatak neki imali oko pojedinih sabotaža, kao i to da su oni popunjavali programe drugih televizija, u kojima svako ko se zaposli mora da potpiše štos dokumenta u kojima piše da ne sme da komentariše program svoje kuće ili će dobiti otkaz.
– Ima tu svega, neki čekaju da ovde ušetaju neki oslobodioci, neki se plaše da će krenuti neke lustracije, jedna političarka je rekla da ljudi poput Zorana Stanojevića neće moći ovde da rade. Imate pokret „Naš RTS“ i tamo ima imena kolega koje znam i koji bar 7,8 meseci ne rade u ovoj kući i plate nekome 10 ili 20 evra da ih ukucaju da su bili na poslu, rade neke projekte filmske i onda kažu „Ne damo naš RTS“. Ima tu svega. Svakako ima tu i kvalitetnih ljudi, i nama je zato kažem potreban dijalog kao što je potreban društvu.
Stefanović je tokom emisije rekao da je apsolutno jasno da blokiranje RTS nije bilo zbog REMN-a kao i da „nije isključeno da će biti još sličnih akcija“.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
