Izgleda da je i blokaderima jasno su ovo poslednji trzaji njihovih blokada pa sada na sve načine pokušavaju da uhvate „poslednji voz“ i te, izuzetno male podrške dela javnosti „studentskom buntu“, pa tako po svaku cenu pokušavaju da na, sada već poduži i haotični spisak zahteva, dodaju i traženje hitnog raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora koji bi se održali do kraja juna!
Ovo bi u praksi značilo da bi izbori morali da budu raspisani do 15. maja, kako bi se ispoštovao rok od minimum 45 dana koliko mora po zakonu da prođe od raspisivanja do održavanja izbora!
Blokaderi sa Pravnog fakulteta, čiji je dekan Bojan Milisavljević zajedno sa ostatkom uprave nedavno podneo ostavku, tražili su da se, kako saznajemo, u petak uveče na plenumu po hitnom postupku glasa o održavanje izbora do kraja juna.
Na to su reagovali blokaderi sa FON-a i oglasili se saopštenjem u kome navode da to ne može tako kako su na Pravnom zamislili, jer, kako dodaju, nigde nije izglasan taj rok za izbore, kao i da je to kršenje njihove direktne demokratije.
KOKOŠKA ILI JAJE?
Blokaderi sa FON-a, takođe, navode da ne postoji način da nateraju „nadležnu instituciju“ da raspiše izbore u tom roku, te da će zbog toga izgledati smešni, jer bi to u praski značilo da predsednik republike morao da raspiše izbore najkasnije do 15. maja!
Bez obzira na na različito mišljenje u vezi sa datumom vanrednih parlamentarnih izbora, jedno je vrlo jasno: blokaderi ozbiljno pripremaju taj, sad već sedmi zahtev. Oglašavanje opozicije u vezi sa vanrednim izborima poklapa se sa predizbornim studentsko-blokaderskim aktivnostima, pa se javnost počela pitati „šta je starije kokoška ili jaje“, odnosno „ko ono beše prvi počeo priču o vanrednim izborima“.
Da je ovo zapravo borba blokadera za opozicone biračke glasove i spas od zaborava, koji može da se usledi ukoliko izbori budu raspisani recimo za dve godine, smatra i politički analitičar Branko Radun..
„I oni su svesni, kako vreme prolazi, a naročito nakon 15. marta gde su pojedini verovali da će vlast da kapitulara i samo preda državu studentima, da podrška tzv. studentskom pokretu opada i da odavno više nema te enrgije sa početka gde su i neki, možda do tada neutralni građani, podržavali početne studentske zahteve jer su se zalagali za vladavinu prava i pravdu. Do sada su blokaderi preuzeli simpatije i glasove srpske opozicije, pa čak i njihovog tzv. „tvrdog jezgra“ i aktivista, ali svesni su da sa protokom vremena imaju sve manje simpatije građana, da ide leto, da gube pozicije i sada pokušavaju da uhvate poslednji voz“ – kaže Radun za Kurir.
NEMA JEDINSTVA
On napominje da i među samim blokaderima nema jedinstva oko ovog i drugih pitanja i pita se kako će onda da dogovore izbornu listu od 60 profesora i pita se ko će da bude nosilac te liste.
– Na početku je tu zaista bilo studenata koji su verovali u viši cilj i bili su protiv svakog bavljenja poltikom, pa se sad gubi i njihova podrška. Takođe, shvatili su da blokade imaju velike posledice na njihov život, godina je izgubljena, neko je sada trebalo da se zaposli, novac roditelja potrošen… Dobili su podršku jer su se formalno predstavljali kao apolitičan pokret koji zahteva poštovanje prava, ali kada uđete na političku arenu sve se menja. Morate da imate jasan program, ljude koji će vas predstavljati imenom i prezimenom, jasne stavove o pitanjima od državne važnosti kao što je Kosovo, pristupanje EU, sankcije Rusiji… To nisu prazne priče, već važne teme na osnovu kojih se birači odlučuju i fer je da se kaže za šta će biti ta navodno studentska lista. Ne mogu ljudi da donesu odluke kako će pozicionirati spoljnu politiku na osnovu sprskih zastava sa protesta, jer to ništa ne govori i ništa ne mora da znači – goovori Radun.
Kurir
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
