U sećanju mu je ostala mala Slađa, 14 godina, njene plave oči koje su ga gledale i ogroman metak, pogođen u karlicu, u stomaku je sigurno bilo više od četiri litra krvi.
– Pored tog kreveta stajao je njen otac, plakao je, sagnuo se, ljubio mi krvave klompe da mu spasim dete. Iz stomaka je izašao gejzir krvi, brzo sam našao arteriju koja je presečena, odneli smo je u intenzivnu negu, ali Slađa se nije probudila. Mozak je umro – opisao je čuveni doktor.
Bilo mu je teško da to kaže roditeljima. U njihovim očima je video bol, eksploziju, bljesak, padanje na kolena, vrisak..
– Taj ko je pucao u nju ne samo da je video dete, video je njene oči – rekao je dr Laza u dokumentarnom filmu „Dnevnog ratnog hirurga“.
Spavao je stojeći, na stolici po 10, 15 minuta u pauzi dok su unosili jednog pacijenta, a drugog iznosili. Četiri godine nije spavao duže od dva sata.
U Sarajevu je dočekao i kraj rata na području bivše Jugoslavije.
– Dva meseca gledao sam kako desetine hiljada ljudi u kolonama napuštaju grad. To je najtužnija kolona koju sam ikada video. I to je bilo kolona živih i mrtvih – rekao je doktor.
Kako je rekao, Srbi koji su napuštali Sarajevo otkopavali su svoje mrtve i nosili ih sa sobom.
– To su radili jer su znali da se nikada više neće vratiti – rekao je doktor.
On je dodao da žrtve nikada nisu bile uzaludne.
– Te žrtve utkane su u opstanak srpskog naroda u BiH – istakao je doktor Lazić.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
