Marko Jurešić iz Busovače, u Bosni i Hercegovini ima vrlo neobičan „posao“. On već sedam godina traži kristale po središnjoj Bosni, a najskuplji kristal iz svoje kolekcije prodao je za čak 500 evra!
Priču o njemu objavio je Srećko Stipović na svom jutjub kanalu gde je Marko ispričao kako je počeo ovim da se bavi i pokazao kako izgleda potraga za kristalima i mineralima.
– Rođak je kopao i tražio, kao i mnogo drugih ljudi. Ja sam brao višnje. Mislih: „Lakše mi višnje brat', nego kamenje kopat'“. Međutim, kada je čovek pola kombija našao, rekoh: Odo' i ja probati“. I kopao tako jednu godinu, dve, ali – džaba. Ne znam nać'. Ne znam ni kako kopati ni po čemu – priča Marko.
Tad je rešio da se pridruži rođacima koji su to već dugo radilo.
– Rekao sam im: „Kopaću za vas, samo da vidim kako se to traži“. Kad oni našli kamen od 100 evra… Oo, mislim: „Sutra sam ja u toj rupi“. I gore naberem možda 20-30 komada manjih. Odem kod rođaka i pitam: „Koliko ovo vredi?“. On kaže: „Ovaj je 10 evra, ovaj pet, ovaj 20, ovaj 50…“. Ja sam se obogatio danas, a kamoli sutra – smeje se Marko i dodaje:
– Tad se zaljubio. Kopam, tražim!
U tom kraju ima, veli, svega – čađevca, gorskog kristala, proziraca… Najskuplji kristal koji je pronašao, prodao je za 500 evra.
– Iskopao sam od 500 evra. Bude i neki od 200 evra, ali to sve treba biti kvalitetno. To ne sme biti udareno šipkom. Kada je malo okrnjen – ne vredi ništa! – objašnjava pokazujući kako kopa.
– Ne možeš bezveze kopati. Pipam šipkom, pa primetim po zvuku. Čuje se kada je kvarc, kamen zvoni… – objašnjava.
Marko skuplje kristale, kaže, prodaje stranim hobistima koji redovno dolaze po kvalitetne kristale iz busovačke planine.
– Naplaćao se ovaj tragač za krstalima i sudskih kazni jer Zakon zabranjuje kopanje po šumi iako bi bilo logičnije da se tim tragačima dodijele koncesije u skladu sa zakonom pa da mogu zakupiti, kopati i tražiti kristale – kaže Srećko, autor snimka o Marku.
Pored kristala Marko se bavi i prodajom žaba, branjem borovnice, brusnice. Uvijek za ovoga čestitog čovjeka ima posla. Nije nigdje zaposlen a izgradio je kuću bez kredita i ima čak dva automobila. Marko je jako čestit čovjek koji i drugima pomaže.
– Mora da se radi. Kad sedim kući, nemam ništa. Ja nikad ne prosim. Hoću i pomoći ako nekom treba. A i meni bog da da nađem i da zaradim – kaže ovaj vredan čovek.
Marko Jurešić je ispričao da samo od branja borovnica se za mesec dana može zaraditi za polovni automobil. Od branja šumskih plodova on je tokom godina napravio kuću, kupio tri automobila, odgojio četvoro dece.
Međutim, naivno je misliti da je ručno branje boravnice lako. Marko ima problema sa leđima. Ponekad pre branja popije lekove. I pored toga oko 10, 15 kilograma nabere kao od šale, a za jedan dan može nabrati i do 100 kila.
– Sto kila po 20 maraka to je 2.000 maraka – konstatuje Srećko.
– Neka je onda 12 maraka. Brzo nabereš, kući dođeš… – odgovara Marko i dodaje da je pre nekoliko godina od branja borovnica kupio auto.
– Sada sam kupio još jedan… onaj dole u potoku – objašnjava.
– Koliki ti je vozni park?, pita Srećko.
– Tri auta.
– A nisi nigde zaposlen?
– Kakvi… Pa, evo, ovde radim, sa šumskim proizvodima. Može se zaraditi. Samo ustaneš, budeš uporan i radiš – kaže Marko koji dodaje da je ovo za njega i odmor.
– Meni paše. Em zaradim, em mi paše. Nema zagađenja, nema šefa… Berem i uživam. Ponesem nešto jesti i tako po čitav dan – kaže on i dodaje da se ne bi zaposlio u nekoj firmi i da mu daju ogromne pare.
– Vidim i kuću si proširio – kaže Srećko, a Marko dodaje, ne prestajući da radi: „Sve! Ja samo gradim“.
Pre nego što je počeo da bere, živeo je kao podstanar. Razmišljao je čak da ode u Nemačku ili neku drugu zemlju. Međutim, već dugo mu to ne pada na pamet.
– Razmišljao sam da idem u Nemačku kada nisam imao ništa. Bio sam podstanar. Ali onda sam krenuo brati. I sada sam svoj gazda. Ustanem kada hoću, radim koliko hoću, odem kući kad hoću.
U šumi često vidi i divlje životinje. Bude srna, ali i, kako kaže, poneki medo.
– Bude medo. Ali medo ode svojim putem… Borovnice beru mnogi iz ovog mesta, pa i penzioneri.- Imaju ljudi penziju, ali beru. Šta je njima ta penzija?! Dadnu za lekove, kupe ulje… A ovo ovde je džaba. Bereš koliko možeš, propašće svakako…
Marko će, kada prođe sezona borovnica, brati brusnice. Posla uvek ima. Ne razume zašto neki neće da rade.
– Ne znam što neće raditi, možda im je lakše kada nešto dobiju za džabe – kaže Marko.
(You tube Srećko Stipović)
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
