Učinili su mi uslugu, veću štetu bi mi napravili da su me oslobodili!

Bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić poručio je da mu je Haški sud, izričući osuđujuću presudu i kaznu doživotnog zatvora, zapravo učinio uslugu, jer je tako postao ne samo heroj već i mučenik.

Generalov sin Darko Mladić ispričao je za Kurir da je upravo ovo bila jedna od prvih reakcija njegovog oca posle saopštavanja pravosnažne presude sudskog veća.

Susret iza stakla

foto: Zorana Jevtić

– Video sam oca odmah posle svega. Bio je to naš prvi susret posle godinu i po. Bio je prilično smiren i na neki način spreman za to. Čak je govorio da bi mu veću štetu načinili da su ga oslobodili. On posle svega nije samo heroj svog naroda već i mučenik. I meni i majci je ponavljao da ne brinemo za njega i da je on spreman da iznese svoju sudbinu. On kaže da njegova sudbina nije važna koliko sudbina Republike Srpske. Jako mu je stalo da se RS čuva. Dobio sam hiljade poruka i poziva i svi su razočarani presudom. U stvari, niko nije očekivao od Haga pravdu, ali su se svi krajičkom srca nadali da može doći do preokreta – kaže Mladić.

On je za naš list opisao posetu ocu u zgradi haškog suda, a koja je prošla bez uobičajenih zagrljaja i poljubaca.

– Videli smo se preko stakla. Najviše smo pričali o deci, uvek ga sve interesuje što se njima događa u životu. Pita i za školu, planove, njihove sportske aktivnosti… Nije imao nikakvu želju, ali ni ja nisam mogao bilo šta da unesem zbog strogih epidemioloških mera. Dozvoljeno mi je bilo samo da mu uplatim novac. Očekujemo da se uskoro dozvole posete, pa da mu dođemo svi u posetu, i majka i unuci – ispričao nam je Darko Mladić.  

Kompletan tekst OPŠIRNO pročitajte u današnjem sutrašnjem štampanom izdanju KURIRA.                                                                                                                                                       

foto: Kurir

U DANAŠNJEM ŠTAMPANOM IZDANJU KURIRA PROČITAJTE: 

CELA SRBIJA SE DIGLA NA NOGE ZBOG OCA KOJI JE BRUTALNO ŠUTIRAO SINA U ŠKOLSKOM DVORIŠTU

Otkriveni svi detalji, DO TANČINA

STOTINE HILJADA VOZAČA IMAJU JOŠ DVE GODINE DA UGRADE KATALIZATORE

Evo otkada počinju da važe oštrija pravila

PELCOVANJE

Deca starija od 12 godina dobijaće vakcinu uz saglasnost roditelja

OŠTRO

Bajden Balkanu preti sankcijama, potez najviše uperen protiv Dodika

ACA LUKAS ŽESTOKO O KOLEGAMA IZ ZVEZDA GRANDA

Tamo sede klovnovi, neki naplaćuju savete toj deci!

PRVE FOTOGRAFIJE TRUDNE BOJANE RISTIVOJEVIĆ

Ovako izgleda voditeljka u šestom mesecu

ZAPLENA NA MALTI

Kavčani izgubili 740 kilograma kokaina

MAFIJA NA KOLENIMA

FBI dve godine prisluškivao Belivuka i Zvicera, imaju dokaze o svim zločinima klana

DOBAR MUŽ! KUSTURICA IZVEO ŽENU NA IZLOŽBU O MARADONI

Maja mu je rodila dvoje dece, a njihova ljubav traje više od 30 godina

EMA BREGOVIĆ PONOVO IZLAŽE U BEOGRADU

Bregovićeva ćerka predstavlja radove Dont vori

VAZNESENJE GOSPODNJE

DANAS SLAVIMO SPASOVDAN: Obavezno započnite nove poslove, a ovo uradite da sačuvate kuću od nevolje i DECU OD BOLESTI

Srpska pravoslavna crkva i vernici u četvrtak obeležavaju jedan od najvećih hrišćanskih praznika Vaznesenje Gospodnje.

Spasovdan je veliki i značajan hrišćanski praznik, a nekada su ga takođe slavili muslimani i katolici.

Pada uvek u šesti četvrtak po Vaskrsu. Jedan je od 12 velikih praznika i osam Hristovih praznika.

Poštovan je veoma i u predhrišćanskom vremenu, a tradicionalno je izuzetno cenjen i poštovan u doba cara Dušana. Smatra se da nije slučajno što je čuveni Dušanov zakonik obnarodovan 1349. na Spasovdan, a na isti praznik i dopunjen 1354. godine.

Pročitajte još...  Ne bih progovorila ni jednu reč sa njima!

Na Spasovdan se ne radi nikakav težak posao jer je veliki praznik koji prema verovanju može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.

Prema narodnom predanju na spasovdan se spasio Bog od rđavih ljudi i vazneo se na nebo, a ostala je i priča da je Bog pobegao na nebo od zlih i nevaljalih ljudi.

Od davnina je Spasovdan prolećni praznik stočara i zemljoradnika. Smatra se veoma srećnim varovnim danom kada sve valja započinjati i zato se zove još Spasovlje.

Običaji na Spasovdan

Pre zore na Spasovdan krstonoše pohode zapise, osveštana stabla, najčešće hrastove ili neke voćke, mahom divlje kruške, noseći barjake i krst, a narod stiže pod stablo zapisa kiteći ga vencima cveća i darujući raznim đakonijama.

Te litije se priređuju radi napretka letine i boljeg berićeta. Krstonoše idu u krug oko zapisa, moleći se i pevajući dok pop činodejstvuje, a ranije je ponegde bio običaj da sveštenik u provrćeno stablo stavlja zapis da “čuva selo od crva”.

Na Spasovdan se ne radi da grom ne bije, a u leskovačkom kraju veruju da treba izbegavati rad da ne dođe na čoveka “lošotinja” i da insekti ne opustoše njive.

Posebno je bio raširen običaj da se na Spasovdan po njivama, zabranima, torovima, košnicama, baštama pobadaju krstovi od leskvine (zakršćavanje letine), ako to nije učinjeno na Đurđevdan. Pobadan je i leskov štap i rasecan na vrhu, u visini grudi, a u rasek je stavljen kraći prut i tako pravljen krst kojim može da se vidi sa svih strana.

foto: Kurir


Odakle naziv Spasovdan

Prema hrišćanskom verovanju Hristos je vaskrsenjem pokazao da je jači od smrti i 40 dana kasnije njegovi su se učenici nalazili za trpezom.

Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao:

– Idite po svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen.

Tako su mogli preneti Hristovu veru u svet i time ljude spasavati u veri – odatle naziv Spasovdan.

U nekim krajevima bio je običaj da se od osušenog svinjskog brava sačuva vilica i na Spasovdan pojede da im “sva svinja ubuduće bude slatkorana” odnosno da im prija sve ono što “po gori popasu i iz korita poloču”.

Kosti od oglodane vilice se ne razdvajaju nego se sa sve zubima okače u pčelinjaku da bi pčele u rojevima napredovale.

Tako se u nekim krajevima rano išlo u jagode i na Spasovdan se izjutra ne jede ništa dok se ne okuse jagode. Negde je, pak, bio običaj da kad se prvi put od godišnjih plodova i namirnica okusi o Spasovdanu (mleko, meso, voće).

Ponegde se čak i verovalo da ne valja okusiti novo voće ako su nekom deca umirala dok najpre ne razdele sirotinji od tog novog voća za dušu svoje dece, jer će, u protivnom, na onom svetu deca ostati bez tog obroka i grišće svoje prste umesto obroka, govoreći da su im ga roditelji pojeli.

Bio je i običaj da se na Spasovdan pre sunca kupa u reci ili moru. Vernici do Spasovdana ne piju mleko od muže u toj godini pa je ovo prvo kušanje mleka propraćeno nizom običaja radi povećanja mlečnosti i boljeg skorupa, uz prskanje mlekom i zalivanje vodom za vrat, da bi bilo mleka kao vode.

U nekim selima oko Požege na posudu s vodom, u kojoj su i mnoge razne trave, stavljana je debela cerova kora, koja se probuši i kroz nju procedi malo mleka, da se hvata kajmak debeo kao cerova kora.

Na Spasovdan, verovalo se u Šumadiji, u zoru se mogu videti vampiri.

Ovaj praznik je slava grada Beograda, a u mnogim mestima u Srbiji je i zavetina – praznik celog naselja.

Čitajte KURIR!

I. K./ Kurir.rs

Kurir

Obaveštenja ✅
Obavesti me:
guest
0 Komentari
Inline povratne informacije
Pogledajte sve komentare
Share via
0
Volela bih vaše mišljenje, ostavite komentar..x