NAJNOVIJE
margin-top: 36px;

Sveti Vrcavi, u narodu poznat i kao “famozni Bas”, i “takozvani Tabašević”, sebi poznat kao ja!

Koluminista Kurira Svetislav Basara u svom autorskom tekstu pre dva dana pisao je o bojkotu Ninove nagrade. U jednom delu dobitnika ovog priznanja Vladimira Tabaševića, a sada bojkotoša, nazvao je  “tzv. Tabasević”, pa je mladi pisac odlučio da mu odgovori. Njegov tekst prenosimo u celosti.  

foto: Marina Lopičić

Famozni Bas – vrcav, naravno, obavezno vrcav, vrcav kao niko nikad – svojim tekstom o “upuvanku” koji se podlo ušunjao “na svečanu akademiju”, poželeo je pobliže, slikovito, da dočara i objasni ko smo to mi što smo se tu nešto pobunili protiv “Ninove nagrade”. Kratko i jasno – Sveti Vrcavi – objasnio nas je u dva poteza: mi smo oni kojima fali još samo Baka Prase pa da krenemo u pohode i dugo sanjano pravljenje “velike Srbija”, i kraj priče. Kao takvi, mi smo, zapravo, obične smrde, koje kvare miomirise svečanosti zvane “Ninova nagrada”.

Prozreo nas je, taj mag čitanja srpskih svesnih i nesvesnih motiva, i, u ime opšteg dobra, obelodanjivač njihovih podlih namera. Nema šta, zanesen vlastitom veštinom logičkog svođenja i uprošćavanja – koje sasvim vešto i sebi i nama predstavlja, decenijama unazad, kao vrhunske dosetke, kojima, iz nekih neobjašnjivih razloga, moramo da se smejemo ako želimo da budemo viđeni kao pristojni ljudi – ovaj svetac duhovitosti u Srba, problem je, elegantno rešio: protiv nagrade se bune, zapravo, velikosrbi, koljači i naravno Džej, ovaj put još zajebaniji, jer podršku nam pruža ojačan silama s onoga sveta.

Pročitajte još...  Neka te RASTRGNU! Ili si sa nama, ili MARŠ NAPOLJE!

Za najgrlatijeg među nama, velikosrbima, tragično lišenim podrške Bake Praseta, čije asistencije bi nam bile dragocene u virtuelnom ratu koji takođe, paralaleno sa ovim teritorijalnim, nameravamo da povedemo čim raspičkamo instituciju “Ninove nagrade”, kada ćemo, napokon, početi da uvećamo tu Srbiju toliko bezgranično i silno, taman onoliko koliko je bezgranično duhovit i pronicljiv, naš Sveti Vrcavi, što nas je, eto, raskrinkao, na vreme, u ime dobrosusedstva, mira, svečanosti i još ponečega; za najgrlatijeg među nama, velikosrpskim osvajačima, proglasio je – “takozvanog Tabaševića”, i tu, nemojte mi zameriti, za mene prestaje sva šala. Za kraj šegačenja, naveo bih jednu, po mom, “takozvanom mišljenju”, najuspeliju rečenicu famoznog Basare, rečenicu iz njegovog nagrađenog romana:

“Novi red”.

foto: Privatna ArhivaNakon što dopustimo sebi to svetogrđe, i na mah zaboravimo koliko je Sveti Vrcavi, zaista vrcav, i koliko nam mnogo on tom svojom vrcavošću pronicljivog nudi, voleo bih da obratimo pažnju na ovaj njegov podli vrc: “takozvani Tabašević”.

Optužbe za farsično velikosrbijašenje, za koje me sada Sveti Vrcavi optužuje da sam jedan od njegovih glasnih predvodnika, ako mi dopustite, osetio sam sasvim lično: upravo zbog nedoumica povodom svog imena i prezimena koje su onda povlačile pitanje čiji sam – budući da sam iz mešovitog braka – što je povlačilo pitanje, gde ću i s kim ću – kod oca ili majke, u Bosnu ili Srbiju – i, na koncu, pitanje toga kako se ja, zapravo, definitivno, pouzdano, zovem: Vladimir Tabašević ili Bošnjak-Tabašević Vladimir. Sveti Vrcavi je dosta pronicljiv svetac, zna da žacne tačno tamo gde čoveka može zaista da zaboli; možda je njegov intimni podvig jurodivost (?), ko će ga znati, pa takav, jurodiv, voli da čačka osetljiva mesta, da se šali sa bolim temama, jer pobogu – Sveti Vrcavi svemu se može, sme i mora narugati. Kad se naruga, odmah zatim, on ti kaže da si taj nevoljnik, zlih namera (velikosrbijašenja) – zapravo ti.

Pročitajte još...  BIO SAM MRTAV PIJAN, NISAM JA VOZIO, POVRAĆAO SAM NA VOZAČA Optužen da je usmrtio mladića na putu, na sudu izneo šokantnu odbranu

Ne čudi zato što Svetom Vrcavom pada upravo situacija “upuvanka” na njegov pronicljivi um – to je jedna od onih situacija u kojoj nikome nije svejedno: ni ovome koji je prdnuo, ni onima koji nisu. Onaj koji je prdnuo, odmah optuži drugog da je prdnuo, tako što naglas pita: “Ko je prdnuo?”, otklanjajući – nekad uspešno a nekad i ne – sumnju sa sebe; baš kao što Basara mene optužuje da se bavim velikosrpskim projektima, misleći, pri tom, da je nerealno duhovit kad me naziva “takozvanim Tabaševićem”. Drama “upuvanka” nije nimalo naivna, u toj drami, čak i onaj koji nije prdnuo, mučenik, mora da se pretvara da nije prdnuo, iako zaista i nije: jer tu niko nikome ne veruje; a ta drama kreće s pitanjem: ko je prdnuo?

U ovom konkretnom slučaju, Basara je baš taj tip: prdnuo je (velikosrbijašio), pa optužio druge da su poprdljivi (velikosrbi). Divna je to filozofska igra pretvaranja, igra koja me, iz nekog razloga, podseća upravo na okolnosti oko “Ninove nagrade” i njenog novog laureata: svi će se pretvarati da niko nije prdeo, smeškaće se, šaliće se, biće bezazleni, vedri i duhoviti, a ja, to jest – “takozvani Tabašević”, ipak moram i ovaj put da kažem nešto naglas. Kod mene u Hercegovini kažu: “ti bi progovorio, pa makar i na guzicu”. E pa vala, i progovoriću: u Basarinim pošalicama, nešto ozbiljno smrdi.

Pročitajte još...  OPLJAČKAN MINISTAR TONČEV, POLICIJA EKSPRESNO PRIVELA SREDOVEČNOG MUŠKARCA: U Nišu mu iz gepeka ukrali kofer s parama i garderobom

Kurir, Foto: Privatna arhiva i Marina Lopičić

Kurir

Autor: Kurir

Obaveštenja ✅
Obavesti me:
guest
0 Komentari
Inline povratne informacije
Pogledajte sve komentare
0
Volela bih vaše mišljenje, ostavite komentar..x
()
x