Kada neki fudbaler pređe u Englesku, naročito ako se taj prelazak desi iz Srbije, retko kada baš u prvoj sezoni uspe da se nametne, da nađe pravu formu, oduševi navijače… uglavnom je potreban određeni period adaptacije. Još ako je to fudbaler koji ima svega 19 godina…
Marko Grujić, Slobodan Tedić, Filip Stevanović, Nikola Jojić… da ne nabrajamo dalje. Svi oni su iz Srbije otišli u Englesku, ali niko nije odmah (ili uopšte) uspeo da se tamo pronađe. Međutim, jedan srpski reprezentativac, Mihailo Ivanović, ne samo da je u tome uspeo nego je postao glavna figura Milvola koji je umalo na „njegovim leđima“ došao nadomak povratka u Premijer ligu.
Brzo su ga proglasili novim Aleksandrom Mitrovićem, što zbog identične proslave golova, što zbog stila igre. Nekadašnji napadač Vojvodine ne samo da se uklopio već u prvoj sezoni, već je postigao 14 golova.
Ivanovića smo „ulovili“ u Srbiji nakon završetka sezone u Čempionšipu i s njim razgovarali o njegovom odlasku u Englesku, periodu prilagođavanja, „vulgarnom“ nadimku koji je dobio, proslavljanju golova u stilu Aleksandra Mitrovića…
– Velika je promena. Dobio sam veliku pomoć saigrača i ljudi iz kluba. Početak je bio težak, ali već posle mesec-dva sam se osećao kao kod kuće, zahvaljujući saigračima – započeo je priču Ivanović za sport.alo.
Nedavno je Milvol imao priliku da pobedom protiv Barnlija na gostovanju dođe do plasmana u plej-of Čempionšipa, ali gol srpskog napadača nije bio dovoljan za iznenađenje… Poveli su gosti iz Londona, ali je usledio hladan tuš i poraz od 4:1.
– Krivo mi je. Otišli smo u Barnli sa namerom da pobedimo. Dali smo gol u 11. minutu, primili ga u 12. To je prelomilo tu utakmicu. Možda sledeće sezone budemo imali više sreće. Od početka ćemo krenuti da igramo kao u završnici ove sezone i dajemo svoj maksimum.
Čini se da se Ivanović brzo privikao na London, iako je u pitanju prava metropola.
– Fantastično sam se snašao. London je jedan veliki grad. Svašta ima da se radi, svašta da se vidi, nikad nije dosadno, pogotovu kad imam takve saigrače. Mislim da ne može da se obiđe ceo grad ni za 10 godina. Svaki dan je neka nova avantura – priča mladi Novosađanin.
A, kako mu se čini Čempionšip kao jedna od najjačih, ako ne i najjača druga liga na svetu?
– Strast za fudbalom, navijači, puni stadioni, borba na terenu. Mislim da je to fantastična liga, jedna od najboljih na svetu.
Vulgarni nadimak u Milvolu i proslava u Mitrovom stilu
Brzo je Ivanović postao miljenik navijača, a dobio je i pomalo „nepristojan“ nadimak koji njemu ne smeta, čak mu i prija – Big F*cking Serbian (Veliki j*beni Srbin).
– Brzo smo kliknuli (a-ha-ha)… Mislim da su osetili tu konekciji čim sam stigao u klub. Gajim emocije prema tim navijačima od prvog dana, odužio sam im se golovima, nadam se da ću sledeće sezone i plej-ofom.
Da li Mihailo planira da menja načih proslave golova, pošto je već i saigrače „zarazio“ gestikulacijom ruke u stilu Aleksandra Mitrovića?
– Videćemo sledeće sezone (a-ha-ha)… Za sada ostaje ova.
Sigurno da je skrenuo pažnju na sebe Ivanović u Engleskoj, pre svega kluba iz Premijer lige, ali su njegove misli fokusirane isključivo na londonske lavove.
– Ne znam, videćemo. Uvek će biti svakakvih priča. Moje razmišljanje je fokusirano samo na Milvol i tako će i ostati dok sam u Milvolu.
Izvesno je da će Mihailo nakon sjajnih igara biti pozvan u reprezentaciju Srbije, a verovatno da ga čeka i veća minutaža u bitnim mečevima sa Albanijom i Andorom već u junu.
– Moram da se borim da bih bio pozvan u A reprezentaciju, prošli put sam igrao za mladu selekciju što je jedno jako veliko iskustvo. Utakmice sa Albanijom i Andorom će biti kao i sve ostale, za mene lično nema tu neke velike razlike. Nadamo se najboljem, naravno.
„Ponosan sam na Vojvodinu, nadam se da će osvojiti Kup“
Ivanović je nakon završene sezone u Engleskoj stigao u rodni grad kako bi pratio nekadašnji klub Vojvodinu i gledao njihov novi ulazak u finale Kupa Srbije.
– Mislim da je ovo još jedna uspešna godina za Vojvodinu, da dva puta zaredom igra finale Kupa. Nadam se da će ove sezone uspeti da osvoje, pošto mi prošle sezone nismo imali sreće. Značilo bi mi da uzmu i bez mene. Ja ovaj klub volim i stvarno sam ponosan na igrače. Jedna emocija, da se vratim na stadion, vidim bivše saigrače, koji su u dobrom ritmu, igraju dobro…
Da li mu je možda krivo što i dalje nije deo „stare dame“ Novog Sada?
– Uvek je krivo kad vidiš da igraju bez tebe ti saigrači sa kojima si provodio svaki dan. Jednostavno, morao sam da probam nešto novo. Mislim da se dobro snalaze bez mene i drago mi je zbog toga.
Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.
