Piše: Miloš Topalović
– Bio sam baš blizu da prihvatim poziv italijanske reprezentacije – priznao je Rafinja.
– Trebao sam da idem na EURO koji su oni i osvojili 2020. Sve je praktično bilo dogovoreno.
Ali, jedan detalj ili bolje rečeno njegov nepravovremeno gotov pasoš promenio je tok istorije.
– Iz saveza su me zvali, Žorginjo mi je stalno slao poruke. Imali su neverovatan plan za mene, projekt koji me zaista oduševio – otkrio je Brazilac.
Ali, kako to često biva u sportu, gde srce i emocije igraju ključnu ulogu, Rafinja nije mogao da ignoriše korene.
– Duboko u sebi, imao sam onaj jedan posto nade da mogu obući dres Brazila. I, srećom, italijanski pasoš nije stigao na vreme!
Rođen kao Rafael Dias Beloli u Porto Alegru, ali je odrastao u Restingi, faveli daleko od centra grada. Krenuo iz skromnih uslova. Sa sedam godina, prisustvovao je Ronaldinjovoj rođendanskoj zabavi zbog veze njegovog oca i strica sa igračem i od tada su postali prijatelji.
Njegov otac je muzičar italijanskog porekla, a majka je Brazilka mešovitih rasa. Imao je teško odrastanje u kome je deli spavaću sobu sa roditeljima, mlađim bratom i kućnim ljubimcima. Grčevito su se borili da plate režije i često su prosili za hranu.
Pre nego što je počeo profesionalnu karijeru, Rafinja je učestvovao na turnirima do 18. godine. Opsiao ih je:
– To je mreža nezavisnih utakmica i turnira koje organizuje lokalna zajednica ispod akademskog nivoa u kojima je svakom potencijalnom igraču dozvoljeno da učestvuje – prisetio se Rafinja.
FUDBAL ZAVIJEN U CRNO Preminuo nekadašnji svetski šampion
Utakmice na ovim turnirima se igraju u teškim uslovima, uključujući i maltretiranje od domaćih navijača u blizini svlačionica uz pucnjave, šljakaste terene sa prašinom i peskom, velike vrućine, stubove umesto mreža i timove bez dresova i golmane bez rukavica.
Prošao je kroz brojne lokalne klubove i teškoće pre nego što je zapažen u Avaiju.
Prvi veliki korak napravio je odlaskom u Evropu kada je 2016. godine potpisao za Vitoriju Gimaraes. U Portugalu se istakao tehničkim veštinama i brzinom, što mu je ubrzo donelo transfer u Sporting, a zatim i u francuski Ren.
No, pravi uzlet dolazi 2020. godine kada je potpisao za Lids u kome pod vođstvom Marsela Bijelse briljirao u Premijer ligi.
Drug Bruno
Oda Fliku
Rafinja je otkrio da ga je trener Flik nagovorio da ne ode, da je želeo da ga vidi kako trenira, pa čak i priznaje da je nazvao Nejmara kako bi saznao kako je igrati u Saudijskoj Arabiji. Na kraju je pokušao s Flikom, kome je rekao:
„Uveriću te za sedam dana, ali nije trebalo toliko … bio je jako važan u mom napretku, jedan je od najboljih trenera koje sam imao.“
Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.
