Nasmejana, simpatična, pozitivna… ona koja je osvojila sve što se osvojiti moglo (evropska i svetska titula, olimpijsko zlato), a i te kako je to zaslužila.
U novogodišnjem intervjuu za Alo! karatistkinja Jovana Preković otkriva nam najemotivnije trenutke u 2021. godini, planove za budućnost i ko joj je posebna podrška u životu.
AP/Vincent Thian
– Kad je sportski svet u koroni stao, ja sam videla šansu i nastavila sam da treniram. I bilo je onako kako sam zamišljala, ne samo Olimpijske igre, već cela godina. Uvek sam se pitala kako je moguće da sportisti tokom sezone ne izgube nijedan meč, a onda sam shvatila i sebi želela da dokažem – ako mogu oni, mogu i ja, ceo život radim za to!
Najemotivniji trenutak je, kaže, bio izlazak na balkon Skupštine Beograda.
– Kada sam se vratila iz Tokija, bio je to šok za mene, prvo na aerodromu, a onda kada sam izašla na balkon, tu nisam mogla više da se kontrolišem. Gledala sam sportiste kako izlaze smireno, neki su već bili na balkonu, a ja sam se tresla od uzbuđenja i energije i dobila sam želju da se zatrčim i skočim u masu koliko me je sve to ponelo. Oduvek sam zamišljala taj balkon i govorila sam sebi: Samo jednom, bože, da izađem i osetim tu energiju.
Foto: Alo.rs
Deda, samo zdravlje!
Deda Mraz neće imati puno posla oko Jovane Preković. Od njega našoj šampionki treba samo zdravlje, ostalo će, kaže, sama da obezbedi.
– Nemam neostvarenu želju. Zaista su me uvek učili da je zdravlje jedino što ne možemo da obezbedimo sebi. Ako ga nema, sve ostalo je manje bitno.
Sve što je ostvarila ne bi uspela bez podrške najbližih, njenog tima i izabranika srca – dečka Aleksandra.
– Mi smo kolege sa fakulteta i iz sporta. Šest godina smo zajedno i to je bitan deo podrške koji je neophodan sportisti na visokom nivou. On mi je, pored porodice i mog tima, pomogao da iznesem sve ovo. I on je karatista i ima razumevanja, jeste teško to što smo često razdvojeni, ali ljubav je tu, a ako ima ljubavi, ima svega.
Sada je vreme za malo dužu pauzu, ali nadamo se ne i za trenutak da Jovana okači kimono o klin.
– Razmišljam na koji ću način i kako biti u karateu. Ne mislim da je ovo kraj karijere, ali treba mi vremena da vidim šta sam uradila sama sa sobom, bez ljudi sa strane.
