Tog dana, prema predanju, Presveta Bogorodica se uznela na nebo i predala svoj duh Sinu Božijem.
Ovom prazniku prethodi Gospojinski post, koji traje dve nedelje i spada među četiri velika posta u pravoslavnoj veri. Smatra se jednim od najstrožijih, a vernici ga doživljavaju gotovo kao Vaskršnji post, zbog velikog poštovanja prema Majci Božijoj.
Post započinje 14. avgusta, na dan svetih Makaveja, i traje do 28. avgusta. Uveden je u čast Bogorodice, koja je prema crkvenom predanju, pred svoje usnuće provela vreme u postu, molitvi i tišini.
Tokom posta se jede isključivo hrana na vodi, osim subotom i nedeljom kada su dozvoljeni ulje i vino. Jedini izuzetak je praznik Preobraženje Gospodnje (19. avgust), kada je dozvoljeno jesti i ribu. Ako Velika Gospojina padne u sredu ili petak, tog dana su takođe dozvoljeni riba, ulje i vino.
Gospojinski post nije samo uzdržavanje od određene hrane, već i vreme pokajanja, molitve i duhovnog pročišćenja. Vernici se u ovom periodu trude da se oslobode loših misli, navika i dela, da bi se što više približili Bogu i ugledali na skroman, bogobojažljiv život Presvete Bogorodice.
– Kažeš da postiš? Pokaži to svojim delima.
– Ako vidiš siromaha, pomozi mu.
– Ako si u svađi, izmiri se.
– Ne posti samo stomakom, već i očima, ušima, jezikom i rukama.
Post se završava svetim pričešćem na dan Velike Gospojine, 28. avgusta, kada pravoslavni vernici proslavljaju Uspenje Presvete Bogorodice.
