U jednoj narodnoj pesmi koju je zabeležio Vuk Karadžić piše: „Pokupili zlice i zlikovce, buljumbaše s koca i konopca, te ih rani sirotinja raja…” Slična formulacija pojavljuje se i u delu Rodoljuba Čolakovića: „U ustanak se ubaciše nekakvi probisvijeti bez roda i imena, balije, šokci, odbegli robijaši, ljudi s koca i konopca.”
Čak je i pravnik Valtazar Bogišić u svojim zapisima koristio ovu izreku: „Skupljalo se među njih ljudi sa svake strane… što no riječ – s koca i konopca.”
Danas često čujemo ovu frazu kao komentar kada je neko društvo šarenoliko, neorganizovano ili sumnjivog ponašanja, ali retko ko zna da je njeno značenje nekada bilo daleko mračnije.
U izvornom značenju, izreka se odnosila na okupljanje zlih, bezdušnih ljudi, od kojih su mnogi već bili osuđeni za teške zločine. Danas se uglavnom koristi da opiše grupu neusklađenih, nepovezanih ili sumnjivih ljudi prikupljenih bez reda, kriterijuma i smisla.
