Iako se neformalno ispijanje kafe pojavilo još u 16. veku, najpre u Osmanskom Carstvu gde su ga brzo prihvatili Turci i Grci, u zapadnoj Evropi ovaj društveni običaj postaje popularan tek krajem 19. veka.
Kafa je tada polako prelazila iz luksuza u svakodnevni užitak, a kafane su se pretvarale u važna okupljališta društvene i kulturne elite.
Zanimljivo je da čaša vode koja se tradicionalno poslužuje uz kafu nije izvorno bila namenjena za piće, već je imala sasvim drugačiju funkciju. U to vreme su se mnoge dame žalile da imaju problema sa kašikom kojom su mešale šećer u kafi – pena na vrhu napitka bi zaprljala kašičicu, a one nisu želele takvu, lepljivu kašiku da stavljaju na ivicu tanjirića ili tacne, što se smatralo neurednim i neprikladnim za tadašnje norme bontona.
Zato je čaša vode služila kao svojevrsni „ispirač“ za kašiku. Taj detalj, iako danas često zaboravljen ili shvaćen zdravo za gotovo, bio je važan deo rituala ispijanja kafe, posebno u otmenim evropskim salonima i kafanskoj kulturi s kraja 19. i početka 20. veka.
Danas se posluživanje čaše vode uz kafu smatra znakom kvalitetne usluge i pažljivog ugostiteljstva. Iako su mnogi kafići i restorani širom sveta prihvatili tu praksu kao standard, valja napomenuti da još uvek postoje mesta gde vam voda neće biti ponuđena automatski, osim ako je izričito ne zatražite.
