Laganje je deo ljudske komunikacije i javlja se u različitim situacijama.
Ponekad je lako prepoznati kada neko ne govori istinu jer govor tela, izrazi lica ili nelogičnosti u priči mogu brzo odati laž.
Ako je osoba poznata kao izuzetno dobar lažov, može biti izuzetno teško prepoznati kada govori istinu, a kada ne. I bez obzira koliko puta ih pitate i dobijete odgovor, i dalje možete imati osećaj da nešto kriju ili da nisu iskreni.
Fišer je naveo primer kako bi dodatno objasnio svoju poentu. Primer konkretnog pitanja je – Da li si slao poruke dok si vozio?
Dodao je da svi ponekad šalju poruke dok voze, kao i da lažovi često veoma brzo odgovaraju na pitanja.
Postoji i jedna tehnika koja može da vam pomogne da otkrijete da li neko govori istinu.
Ta tehnika podrazumeva da naterate osobu da radi nešto drugo dok razgovara sa vama.
Tehnika se zasniva na činjenici da laganje može opteretiti mozak jer je potrebno više truda da se kaže nešto što nije istina i da se to zapamti.
Dodavanje još jednog zadatka koji se obavlja paralelno sa laganjem trebalo bi da bude dovoljna distrakcija da neko napravi očiglednu grešku, prenosi Unilad.
