Usred misterioznog Bermudskog trougla, tokom jedne od svojih istraživačkih ekspedicija u Atlantskom okeanu, članovi „Projekta za istraživanje okeana“ naišli su na prizor koji ledi krv.
Na pučini su otkrili napuštenu jedrilicu, bez ikakvog traga posade.
Met Raderford, član istraživačkog tima, zabeležio je trenutak kada je prvi put kročio na misterioznu jedrilicu. Pogled na unutrašnjost broda ostavio je snažan utisak na iskusnog istraživača, koji nije krio nervozu pri ulasku u brodsku kabinu. Raderford je priznao da se u početku plašio da bi mogao naići na tela ili nešto zlokobnije. Na sreću, unutrašnjost je bila prazna, ali ga osećaj nelagodnosti nije napuštao.
Ubrzo je otkriven identitet broda – radilo se o jedrilici „Volfhound” koja je bila u vlasništvu Kraljevskog irskog jaht kluba. Ni tada posada nije mogla da bude locirana, ali je tim uspeo da uspostavi kontakt sa vlasnikom jedrilice, koji im je ponudio nagradu ako uspeju da odvuku plovilo nazad na Bermude.
Posle skoro 47 dana borbe protiv nedaća okeana, morali su da donesu tešku odluku i napuste jedrilicu da nastave besciljnu plovidbu kroz beskrajna prostranstva Atlantika.
Kasnija istraga rasvetlila je okolnosti ovog misterioznog slučaja. „Vučji hrt” je bio u vlasništvu skipera Alana Mekgetigana, člana Kraljevskog irskog jaht kluba. Prema dostupnim informacijama, tokom žestoke oluje, kada su talasi dostigli visinu od skoro šest metara (20 stopa), posada je bila prinuđena da napusti brod radi sopstvene bezbednosti.
Napuštena jedrilica lutala je okeanom devet nedelja, na milost i nemilost vremenskim prilikama i okeanskim strujama, sve dok je konačno nisu otkrili Raderford i njegov tim istraživača.
