Radioaktivne izotope obično koriste istraživači za datiranje arheoloških i geoloških uzoraka. Radiokarbonsko datiranje je jedna od takvih aplikacija, ali dolazi sa nekim značajnim ograničenjima.
Period poluraspada izotopa je ogromnih 1,4 miliona godina i raspada se u bor, što omogućava naučnicima da pogledaju mnogo dalje u prošlost, preko deset miliona godina.
Kao što je detaljno navedeno u svom radu, Kol i njegove kolege su ispitali geološke uzorke uzete iz korita Tihog okeana miljama ispod površine. Ispitivali su udeo izotopa bora korišćenjem masene spektrometrije akceleratora.
Rezultati su ih iznenadili.
Tim može samo da ponudi informisana nagađanja o tome šta je uzrokovalo anomaliju u vreme kada su se giboni i orangutani genetski podelili, što je dovelo do najranijih ljudi.
Istraživači sugerišu da je moglo doći do „velike reorganizacije“ okeanskih struja, deponujući više od očekivanih količina berilijuma-10 u Pacifiku.
Možda je najintrigantnije to što je anomalija možda bila rezultat snažnog nebeskog događaja, poput „supernove blizu Zemlje“ koja je mogla privremeno da pojača kosmičko zračenje pre deset miliona godina, prema naučnicima. Sudar sa međuzvezdanom zemljom je takođe mogao da učini Zemljinu atmosferu ranjivijom na bombardovanje kosmičkih zraka.
Na primer, ako bi slična otkrića bila napravljena u drugim okeanima, to bi sugerisalo da je anomalija globalni fenomen – podržavajući potonju astrofizičku hipotezu.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
