Postoji mnogo ustaljenih izraza koje ne koristimo na pravi način. Oni su se “odomaćili” u svakodnevnom govoru iako su pogrešni.
Tako ćemo češće čuti da nam neko kaže kući sam umesto kod kuće sam.
Uz glagole mirovanja, kao u pomenutom slučaju, upotrebljava se samo genitiv. Pa će biti biću kod kuće, dok je biću kući pogrešno.
Oblik kući je u dativu, pa nije adekvatan za glagole mirovanja. Često tu dolazi do pravljenja greške. Kući ćemo upotrebiti da označimo cilj kretanja, kao u primreima: dođi kući, idemo kući, otišli smo kući…
