Iako je popularna u Srbiji, njena slava prelazi granice zemlje. Ova salata je poznata širom sveta pod različitim imenima, uključujući Olivije, stoličnaja, moskovska, pa čak i francuska salata.
Ipak, mnogi se pitaju kakva je njena prava istorija i da li stvarno potiče iz Rusije.
Postoje dve verzije o nastanku ruske salate. Prema jednoj, Napoleonov kuvar, Anri Olivije, stvorio je ovu salatu kako bi impresionirao Napoleona, a nakon Napoleonovog pada, prešao je na ruski dvor gde je salata postala popularna.
Druga verzija smešta nastanak salate u Moskvu, u restoran „Ermitraž,“ gde je belgijski kuvar Lusijen Olivije stvorio svoj čuveni recept sredinom 19. veka.
Foto: Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Facebooku.
Recept je bio strogo čuvan, ali je kasnije ukraden i proširen širom sveta.
Jedan od najstarijih štampanih recepata za salatu Olivije iz 1894. godine navodio je sastojke poput lešnika, krompira, krastavca, zelene salate, repa raka, aspika, kapara, maslina i provansalskog preliva (sličnog majonezu).
Kako je vreme prolazilo, recept za rusku salatu se menjao. Tokom sovjetske ere, skupi sastojci poput kavijara zamenjeni su jeftinijim alternativama kao što su grašak i majonez.
Danas se u različitim zemljama recept prilagođava lokalnim ukusima, pa se tako dodaju šargarepe, kukuruz, pileće meso ili šunka, što nije deo originalnog recepta.
Bez obzira na varijacije, ruska salata je postala nezaobilazna na prazničnim trpezama, bez obzira na ime pod kojim se priprema.
