Mala Gospojina, odnosno Rođenje Presvete Bogorodice, predstavlja crkveni praznik koji se obeležava 21. septembra svake godine, što je za tri dana.
Mala Gospojina spada u red najvećih crkvenih praznika, kada se proslavlja rođenje Bogomajke.
Rođenje presvete Bogorodice
Joakim i Ana su dugo bili bez dece, a već ostareli, molili su Boga da im podari dete, da ih obraduje kao što je nekada obradovao Avrama i Saru, darovavši im sina, Isaka. Jednog dana, moleći se u voćnjaku pod drvetom lovora, Ani se javio anđeo i rekao joj da ju je Bog čuo i da će ubrzo biti majka.
Ana se tada zavetovala da će dete podariti službi Bogu Starica Ana rodila je ćerku, kojoj je dala ime Marija, što znači “visoka” ili “gospodareća”.
Već u trećoj godini, Marija je odvedena u jerusalimski hram, a od sedme je živela uz bogosluženja, molitvu, ručni rad i čitanje Svetog pisma. Sa 15 godina primila je vest od arhanđela Gavrila da će roditi sina božijeg, a na četrdeseti dan po rođenju Hristovog odnela ga je u hram. Trideset godina koje opisuju jevanđelja, Marija je provela u Nazaretu, a Isusa je pratila na putu do raspeća.
Posle njegovog vaznesenja, živela je još 24 godine, lečeći bolesne i šireći rečim Spasitelja. Do kraja života živela je u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice. Kao što joj je arhangel Gavrilo saopštio da će roditi Sina Božjeg, tako ju je obavestio da će se, na ovaj dan, upokojiti. Vaznela se na nebo i “predala svoj duh u ruke Spasitelja”. Ovaj događaj Srpska pravoslavna crkva slavi kao Veliku Gospoijinu, a obeležava se 15. avgusta.
Narodni običaji za Malu Gospojinu
Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. U poljoprivredi, ovaj dan je označavao vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom zimskih useva. U to vreme, priređivane su i razne stočarske svečanosti.
Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža . Pilići izlegnuti u ove dane, prema predanju, biće dobre nosilje. Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju Krsnu slavu.
U Šumadiji ovaj dan se smatra velikim praznikom i slavom. Domaćini koji ne slave slavu, odlaze sa porodicom na sabore i vašare, koji se održavaju oko crkava. Ovaj dan je, prema verovanjima, pogodan i za održavanje svadbi i veridbi.