Iako mnogi običaji proizlaze iz iskrene ljubavi prema preminulim osobama, važno je biti svestan mogućih negativnih posledica tih tradicija.
Prema etnologu Bojanu Jovanoviću, ako u roku od godinu dana preminu dve osobe iz iste porodice, smatra se da je to nedovoljno snažan broj po zakonima magije.
U tom slučaju, kako bi se sprečio treći gubitak, porodica stavlja lutku u kovčeg kao simbol trećeg pokojnika. Ovaj običaj je duboko ukorenjen u tradiciji, ali često izaziva pometnju među ljudima.
Jedan od najpoznatijih običaja je darivanje novca. Ovaj običaj potiče iz grčke tradicije, gde su verovali da pokojnici moraju platiti čamdžiji Flegiju da bi prešli reku Stiks u zagrobni život.
Još jedan interesantan običaj bio je sahranjivanje imućnih ljudi sa zlatom, verujući da je zlato potrebno za put do raja. Međutim, s vremenom su počeli da se pojavljuju krađe grobnica, pa je ovaj običaj postepeno nestajao.
Tokom pripreme pokojnika za sahranu, često se u njegovim džepovima stavljaju lične stvari, kao što su češalj, ručni sat, pa čak i štap, kako bi na onom svetu mogao da se brine o svom izgledu. Veruje se da će ove stvari pomoći pokojniku u životu posle smrti.
Prema srpskim običajima, u kovčeg se nikako ne smeju stavljati porodične fotografije. Veruje se da bi to moglo izazvati nesreću i povesti žive članove porodice u večnost zajedno sa preminulima.
Ovaj običaj ima duboko ukorenjeno značenje i trebalo bi ga poštovati kako bi se sačuvala sigurnost porodice.
