Kao mladić, upravljao je Zahumljem, ali je već sa 17 godina napustio svetovni život i pobegao na Svetu Goru, gde se zamonašio u manastiru Svetog Pantelejmona i dobio ime Sava.
Prema predanju, njegov otac, Stefan Nemanja, poslao je vojsku da ga vrati kući, ali Rastko je već bio zamonašen. Ubrzo mu se i otac pridružio, zamonašivši se kao Simeun.
Zajedno su osnovali manastir Hilandar, jedini srpski manastir na Svetoj Gori, koji i danas predstavlja duhovni centar srpskog pravoslavlja.
Sveti Sava postao je sinonim za prosvetitelja i zaštitnika srpskog naroda. Njegova misija bila je širenje vere, znanja i ljubavi prema tradiciji.
Putovao je po srpskim zemljama, podučavao narod praktičnim veštinama i ostao u sećanju kao simbol dobrote i mudrosti.
Narodna priča o Svetom Savi donosi i zanimljivu legendu o mlevenju žita.
Prema predanju, đavo je pomogao Svetom Savi da napravi spravu za sipanje žita u vodenični kamen, ali pod uslovom da dobije jedan dan u godini za vodenicu.
Sveti Sava mu je dodelio Badnji dan, kada su reke smrznute, čime je sprečio đavola da preuzme deo mlevenja.
U znak zahvalnosti, narod je na dan Svetog Save počeo da mesi peciva od belog pšeničnog brašna, poznata kao svetosavske perece, koje se dele u crkvi. Ovaj običaj se i danas poštuje, posebno u Banatu i drugim delovima Srbije.
