Jedna priča kaže da je poručio, dok druga kaže da je njegov dvorski vajar Perilus sam svom gospodaru predstavio zastrašujuću kreaciju – repliku bika od bakra. Ova statua bika bila je šuplja iznutra, predviđena da se stavlja iznad vatre, a za cevi su bile pričvršćene zviždaljke. Ovaj bakreni bik je zapravio bio sprava za mučenje.
U bika bi se zatvorila žrtva, a onda bi se ispod stomaka bakrene životinje zapalila vatra. Kada bi žrtva počela da se peče i da jauče, iz bika su se tada čuli zvuci nalik režanju i frktanju bika – zvukovi za koje je Perilus mislio da će fascinirati Falarisa.
Kolega istoričar Diodor Sicilije napisao je Perilusove reči:
„Ako ikada poželiš da kazniš nekog čoveka, o Falarise, zatvori ga u bika i stavi vatru ispod njega; njegovo stenjanje zvučaće kao da bik riče, a njegovi krici bola će vam pružiti zadovoljstvo dok dopiru kroz cevi u nozdrvama.“
Priča dalje kaže da je Falarisu ideja delovala korisno, ali morao je prvo da je testira — prva žrtva navodno je bio sam izumitelj, Perilus.
Kao i mnoge priče iz antike, istinu o drskom biku je teško proveriti.
Čuveni pesnik i filozof Ciceron smatrao je da je bik zapravo sinonim za okrutnog vladara: „koji je bio taj plemeniti bik, za koga se kaže da ga je imao onaj najokrutniji od svih tirana, Falaris, u koju je bio navikao da stavlja ljude za kaznu i da ga stavlja vatru.“
Ciceron je kasnije koristio simbol drskog bika da predstavlja Falarisovu okrutnost i zapitao se da li je njegov narod možda bolje prošao pod stranom vlašću, a ne pod Falarisovom okrutnošću.
Priču od zavarenom biku čitali su i kasniji moćnici i vladari, pa je ostalo zabeleženo da je ova kazna ponovo korišćena i u srednjem veku.
