Jedan sekund bio je dovoljan da se bezbrižno letovanje iz snova pretvori u najveću životnu dramu porodice Petković iz Arnajeva kod Barajeva.
Zoran Petković trenutno provodi najduže i najteže sate u svom životu – nalazi se na putu za Valensiju, žureći u bolnicu gde ga čeka njegov sin Jovan.
Dok prelazi kilometre, u razgovoru za Telegraf.rs / Lajk.rs kroz suze i sa neverovatnom očinskom snagom prisetio se svakog trenutka pakla kroz koji su prošli od prošle subote.
Jovan je u Španiju otputovao pun života, sa petoricom najboljih drugova. Iznajmili su dva automobila, krstarili obalom i uživali idući od plaže do plaže. A onda je, oko podneva, na autoputu blizu Alikantea, sve stalo.
– Stali su nakratko u zaustavnu traku. Jovan je izašao samo da uzme nešto iz gepeka… U tom trenutku, ni od kuda, direktno u njega naletelo je vozilo kojim je upravljala žena od 84 godine. Udariš u dete koje stoji mirno… To je bio trenutak kada nam se život okrenuo naglavačke – počinje Zoran potresnu ispovest.
Samo dva sata nakon udesa, u domu Petkovića zazvonio je telefon. Sa druge strane bio je Jovan. Hitno je prevezen u bolnicu u Alikanteu, ali je želo da smiri roditelje.
– Rekao mi je: „Tata, bila je nezgoda, ali dobro sam. Stavili su mi gips na nogu.“ Znate kako je, roditelj uvek želi da veruje u najbolje. Rekao sam mu: „Dobro je, sine, šta je bilo – bilo je. Bitno je da si živ, oporavićeš se, proći će.“ Nisam ni slutio da najteže tek dolazi – priča otac.
Ubrzo je usledio novi, dramatčan poziv. Jovan je drhtavim glasom javio da mora nešto brzo da potpiše i da ga sanitetskim vozilom hitno prebacuju za Valensiju jer je situacija ozbiljna i predstoji mu teška operacija.
– Nismo znali šta se dešava. Borba u operacionoj sali trajala je čitavih sedam sati. Svaki minut nam je bio kao godina. Onda se javila doktorka… Njene reči su nas skamenile. Rekla je da su šanse da mu sačuvaju nogu svega 20 odsto. Briznuli smo u plač, ali smo se molili i nadali čudu.
Nakon operacije, stigao je poziv koji lomi i najtvrđa srca. Jovan se ponovo javio ocu, primoran da izgovori reči koje nijedno dete ne bi trebalo da izgovori, niti ijedan roditelj da čuje.
Pored Jovana je odmah dotrčala njegova sestra, koja ne odstupa od njegovog bolničkog kreveta. Kada se mladić konačno probudio iz kome, prvog je pozvao svog oca. U tom kratkom, ali najvažnijem razgovoru, Zoran je sakrio svoju bol i sinu podario snagu koja ga sada drži u životu.
– Čim sam mu čuo glas, rekao sam mu: „Samo budi ti nama dobro i zdravo, sine moj. Ne brini za nogu! Nova proteza stiže već na proleće, pa ideš ti opet sa društvom na more!“ – priča Zoran sa mešavinom tuga i ponosa.
Zoran je danas na putu ka Valensiji. Broji minute do trenutka kada će kročiti u bolničku sobu, stisnuti ruku svom sinu i zagrliti ga. Jovan je pokazao da je borac, preživeo je najgore, a pred njim i njegovom porodicom sada je dugačak put oporavka.
POMOZIMO JOVANU
Jovanu i njegovoj porodici hitno je potrebna finansijska pomoć kako bi se pokrili troškovi lečenja u Španiji, transporta, kao i nabavke savremene proteze koja će mu omogućiti da nastavi normalan život.
Pomozimo mladom borcu da na proleće ponovo stane na noge!
Banka: Banca Intesa
Broj računa: 160-6000002413131-57
Primalac: Jelena Petković
Svrha uplate: Pomoć za lečenje i oporavak Jovana Petkovića
Alo/Telegraf
