– Moja majka je radila slovačke suknje, od nje sam sve naučila. Moja porodica je bila poljoprivredna i kada sam završila školu krenula sam ovim da se bavim i nije mi krivo. Radim to što volim- rekla je Ana za Dnevnik.
Uvek najbolja
Kada se udala, već je naučila zanat – da šije i slovačke bluze i venčanice – a za svoj rad ističe da je uvek bio najbolji. To je pre nekoliko godina primetio i umetnik Pavel Surovi, sa kojim je krenula u saradnju.
Ana nekada šije i do tri sata nakon ponoći, kada kaže da „radi dobro“.
– Za jednu suknju, kecelju i bluzu, treba mi više od nedelju dana. Vezem i cveće na kašmir suknju. Ne bih morala da to radim, ali to me drži u životu – ističe naša sagovornica i dodaje da za jednu suknju treba šest metara materijala, a za karnere čak 11.
Cveće na slovačkoj nošnji predstavlja dobrodržeću materijalnu situaciju porodice i najskuplji je komad koji ima upravo ovaj simbol lepote, a neki radovi idu i preko 1.000 evra.
Ova Slovakinja izrađuje suknje, bluze, štirkane suknje i ukrase za glavu, koji se zovu koleso, što znači točak i koji mogu biti teški i do pet kilograma! I danas joj mušterije donose stare nošnje kako bi ih popravila i u njih unela novi život.
– Nekada je to bilo mnogo para, ali sada nije. Ranije se više nosila nošnja, ali sada samo dve žene u crkvi nedeljom u Petrovcu nose, i folklorna društva. Žao mi je zbog toga- rekla nam je Čus koja čuva i nošnju svoje babe, koja traje više od jednog veka!
Prepoznaju je svuda
Malo koristi mobilni telefon, kaže da je poznaju preko fiksnog, a i to joj odmara glavu, prema njenim rečima. Voli da je poznata, kao u ostalom i svi.
Prepoznaju je i u Slovačkoj, bila je pozvana i u Francusku, ali ističe da nije mogla da ide „jer i kod kuće ima posla“.
Žao joj je što nikada nije vodila tačnu evidenciju koliko je komada narodne nošnje uradila za 67 godina, iako joj nekoliko soba u porodičnoj kući zauzimaju upravo tradicionalni komadi.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
