fbpx
30.8 C
Belgrade
Tuesday, July 27, 2021
No menu items!
NaslovnaVestiŠta se dešava sa evropskim sporazumom o vojnoj saradnji? Ambiciozni projekat EU...

Šta se dešava sa evropskim sporazumom o vojnoj saradnji? Ambiciozni projekat EU nikako da se probudi

Foto: Profimedia / THOMAS WATKINS / AFP

Evropski vojni sporazum – Trajna strukturna saradnja (PESCO), poznatiji je kao “Uspavana lepotica” jer već godinama nikako da se pokrene i “razbudi”.

PESCO okuplja 25 zemalja članica EU koje bi trebalo da rade u manjim grupama na 46 zajedničkih projekata koji bi pokrivali kopno, vodu, vazduh, svemir i sajberprostor i bavili se raznim pitanjima od dronova i nadzora do obuke obaveštajaca.

Ali, tri i po godine od pokretanja uz mnogo buke i fanfara, većina tih projekata i programa je i dalje u povoju i značajan deo kasni, navodi se u izveštaju o napretku u koji je imao uvid briselski portal Politiko.

Dokument o napretku i razvoju svih 46 PESCO projekata je podsetnik da uprkos pričama EU lidera i zvaničnika o postizanju “strateške autonomnosti”, vojni program bloka i dalje ima mnogo prepreka koje mora da prevaziđe.

U izveštaju na 115 strana navodi se da je došlo do kašnjenja i zastoja u 15 projekata. U šest se kao razlog kašnjenja navodi koronavirus, u ostalim razlog nije pomenut. Takoše se navodi da je u 14 slučajeva kod kojih je “isporuka” projekta trebalo da počne, taj rok sada pomeren za nekoliko godina, dok je u šest slučajeva godina “konačne isporuke” takođe pomerena.

Istovremeno, osam projekata je već zaživelo, ali nijedan neće biti završen pre roka, navodi portal pozivajući se na izveštaj.

EU diplomate priznaju da PESCO ima problema, ali naglašavaju da je još uvek sve u ranoj fazi i da je smer mnogo važniji od brzine putovanja. “Ono što se računa je da je voz napustio stanicu”, rekao je jedan visoki zvaničnik. Drugi diplomata je to objasnio time da su “neki projekti jednostavno nezreli” i da EU uči u hodu.

Decenijama se EU snebivala da uplovi u vojne vode. Neke zemlje članice su smatrale da je odbrana pitanje kojim treba da se pozavabe individualne vlade. Neki su govorili da je EU mirnodopska organizacija i da ne treba da se zaleće u vojnu sferu. Neki su smatrali da NATO treba da se bavi pitanjima vojske i odbrane.

Sa druge strane, pristalice veće vojne saradnje unutar Unije upozoravale su da Evropa ne može zauvek da se oslanja na Ameriku ili NATO i da zemlje članice mogu da postignu mnogo toga ako nezavisno rade na projektima. Sa izlaskom Velike Britanije iz EU otišao je i največi skeptik i protivnik vojnoj saradnji unutar bloka.

PESCO je pokušaj EU da poboljša svoje vojne kapacitete ali nije obavezujući za zemlje članice. Isto tako, neće se “duplirati” sa NATO što je bila velika briga naročito istočnoevropskih zemalja koje smatraju da je Severnoatlantska alijansa ključna u njihovoj odbrani od Rusije.

Američka administracija deluje zadovoljno ovim limitiranim modelom, čak su se pridružili jednom PESCO projektu, holandskom programu vojne mobilnosti koji olakšava brz prevoz vojske i opreme preko Evrope.

Bivši predsedavajući Evropske komisije Žan-Klod Junker bio je veliki zagovornik PESCO-a u vreme kada je bio na čeku EK. U govoru koji je održao juna 2017. rekao je da je došlo vreme da EU iskoristi klauzulu u Lisabonskom sporazumu na osnovu koje je “grupi članica-istomišljenika omogućeno da evropsku odbranu podignu na viši nivo. Vreme je da se Uspavana lepotica probudi”, rekao je on tada.

Izveštaji sa terena, međutim, pokazuju da lepotica jedva da je počela da se meškolji. Od 46 projekata, njih 21 su u fazi razvoja. Dodatnih 17 je u fazi “inkubacije”, odnosno definisanja opsega projekta. Na svega osam projekata se zaista radi i nijedan nije ni blizu završetka.

U poslednjih godinu dana, osam projekata se pomerio iz faze “povoja” u fazu “inkubacije”, dok je na četiri počelo intenzivnije da se radi.

Navodi se i da nikakva finansijska sredstva nisu izdvojena za 20 projekata. Ne zahtevaju svi projekti novac od vlada. Neki, poput obuke, finansiraju se iz EU fondova, podseća se u izveštaju.

U izveštaju se navodi i da članice PESCO često nisu zainteresovane za učešće u projektima, kao što je, na primer, slučaj sa francuskim projektom čiji je cilj da EU zemljama članicama omogući zajedničku upotrebu vojnih baza.

Postoje i svetli primeri poput litvanskog projekta stvaranja “zajedničkog sajber alata” koji je profunkcionisao 2020. i biče potpuno primenjen dogodine. Tu je i nemački program evropske medicinske komande koji ti u potpunosti trebalo da zaživi sledeće godine.

Iako su evropski zvaničnici optimisti, potreban je trud i zemalja članica kako bi se rezultati videli. Ostaje da se vidi da li će se i koliko članice aktivirati.

Kurir.rs

Kurir

Lajk Mediahttps://lajk.rs
Lajk.rs je profesionalan, odgovoran portal sa stavom. Tu smo da vas informišemo o svemu, ali i da vas zabavimo. Čitamo se.. 😊💖

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularniji članci 🔥

Najpopularniji komentari

Šta se dešava sa evropskim sporazumom o vojnoj saradnji? Ambiciozni projekat EU nikako da se probudi

error: Ovaj sadržaj je zaštićen autorskim pravima !!